Posle Jovice Stanišića i odbrana Franka Simatovića traži oslobađajuću presudu.
Odbrana bivšeg pomoćnika načelnika Službe državne bezbednosti Srbije Franka Simatovića-Frenkija zatražila je danas pred Tribunalom u Hagu oslobađanje Simatovića, tvrdeći da tužioci nisu dokazali optužbe za zločine nad nesrbima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. godine.
"Simatović nije učinio nijedan zločin i nije pomogao izvršenje nijednog zločina. Odbrana je uverena da postoje svi razlozi da pretresno veće donese oslobađajuću presudu i veruje da će ono to učiniti kad razmotri sve dokaze", rekao je na kraju završne reči branilac Vladimir Petrović.
Naglašavajući da se Simatović "bavio obaveštajnim radom" koji podrazumeva "rad van granica zemlje" i "kontakte sa raznim osobama", branilac Petrović je kazao da Simatović nikada nije učinio ništa protivno zakonu i pravilima SDB Srbije.
Simatović je, zajedno s tadašnjim šefom SDB Srbije Jovicom Stanišićem, optužen za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.
Ta krivična dela su u optužnici kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Tužilaštvo je prekjuče zatražilo da Stanišić (62) i Simatović (62) budu proglašeni krivim po svim tačkama optužnice i kažnjeni doživotnim zatvorom.
Tvrdeći da Simatovićeva krivica nije dokazana van razumne sumnje, branilac Mihajlo Bakrač ocenio je da je glavni dokaz tužilaštva bio Simatovićev govor maja 1997. na proslavi Jedinice za specijalne operacije (JSO) u Kuli, pred tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i Stanišićem.
Taj govor - u kojem je Simatović rekao da je JSO osnovana u maju 1991, te precizirao da je njenih "5.000 pripadnika", obučavano u "23 logora", ratovalo na "50 lokacija" širom Hrvatske i BiH - branilac Barkač nazvao je "preteranim, preuveličanim priznanjem (hommage) SDB".
Snimak svečanosti iz Kule, do tada tajan, tužioci su prvi put prikazali na suđenju Miloševiću pred Tribunalom.
Po optužnici, JSO je bio završni oblik paravojne formacije "crvene beretke" koju su osnovali i kontrolisali Stanišić i Simatović. Ona je tokom ratova Hrvatskoj i BiH počinila mnoge zločine nad nesrbima.
Ti zločini, kako tvrde tužioci, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata uklanjanja nesrpskog stanovništva sa teritorija za koje je bilo planirano da uđu u ujedinjenu srpsku državu.
Branilac Bakrač je naglasio da je su navodi Simatovićevog govora "u opštem raskoraku s dokazima" izvedenim tokom suđenja.
Govor je, po odbrani, bio posledica nastojanja SDB Srbije da, posle Dejtonskog sporazuma, preuveliča "svoju ulogu u konfliktu". Navodi iz tog Simatovićevog govora su "netačni, a uloga SDB Srbije je
predimenzionirana".
"To što je Simatović - čitajući govor za koji ne znamo ko ga je sastavio - upotrebljava 'mi smo' ne znači da je on na bilo koji način - posredno ili neposredno - učestvovao u tim aktivnostima. Franko Simatović nije sinonim za SDB Srbije, a SDB Srbije nije sinonim za Franka Simatovića", rekao je branilac Bakrač.
Kao nedokazan, odbrana je odbacila i navod optužnice da je Simatović bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio predsednik Srbije Milošević.
Advokat Bakrač tvrdio je da Simatović nije lično sreo Miloševića pre svečanosti u Kuli 1997.
Navod optužbe da je Simatović u proleće 1991. poslao u Kninsku krajinu Dragana Vasiljkovića, zvanog Kapetan Dragan, da organizuje prvi logor za obuku "crvenih beretki", odbrana je pobijala citirajući izveštaj u kojem je Simatović tražio Vasiljkovićevo hapšenje zbog veza sa stranim obaveštajnim službama.
Napade na naselja u Hrvatskoj i BiH tokom kojih su, po optužbi, paravojne snage pod kontrolom Stanišića i Simatovića progonile nesrbe, čineći zločine, odbrana je nastojala da prikaže kao akcije JNA ili Vojske Republike Srpske, tvrdeći da su paravojske bile u njihovom sastavu.
Za "Škorpione" koji su jula 1995, kod Trnova, ubili šestoricu mladih Muslimana iz Srebrenice i to snimili, Simatovićev branilac Bakrač rekao je da "ne mogu biti dovedeni u vezu sa SDB Srbije" samo zato što su "na amblemu imali mač i četiri ocila".
Snimak ubistva, prvi put prikazan na suđenju Miloševiću u Hagu, uvršćen je među dokaze protiv Stanišića i Simatovića.
Isti argument odbrana je upotrebila pobijajući povezanost Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića-Arkana sa srpskom tajnom policijom.
Napadi Arkanovih "tigrova" na Bijeljinu i Zvornik s proleća 1992, po braniocu Petroviću, usledili su na poziv lokalnih Srba i lidera RS, a u okviru JNA.
"Biljana Plavšić sama je rekla da je ona režirala događaje u Bijeljini", rekao je Petrović.
"Šešeljevom političkom propagandom", Simatovićev branilac nazvao je dokaz tužilaštva - televizijsku izjavu Vojislava Šešelja u kojoj je rekao da je napad na Zvornik organizovao Simatović. Tu izjavu, podsetio je Petrović, Šešelj je dao kada je bio u sukobu s Miloševićem.
Raspravno veće predsedavajućeg Alfonsa Orija presudu će izreći naknadno.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. Maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Suđenje je, posle jednog neuspešnog pokušaja, počelo juna 2009, a izvođenje dokaza završeno je 17. septembra 2011. Tužioci su pred sudije izveli 62 svedoka, a odbrana 33.
Više puta pre i tokom procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu.
(Beta)
"Simatović nije učinio nijedan zločin i nije pomogao izvršenje nijednog zločina. Odbrana je uverena da postoje svi razlozi da pretresno veće donese oslobađajuću presudu i veruje da će ono to učiniti kad razmotri sve dokaze", rekao je na kraju završne reči branilac Vladimir Petrović.
Naglašavajući da se Simatović "bavio obaveštajnim radom" koji podrazumeva "rad van granica zemlje" i "kontakte sa raznim osobama", branilac Petrović je kazao da Simatović nikada nije učinio ništa protivno zakonu i pravilima SDB Srbije.
Simatović je, zajedno s tadašnjim šefom SDB Srbije Jovicom Stanišićem, optužen za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.
Ta krivična dela su u optužnici kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Tužilaštvo je prekjuče zatražilo da Stanišić (62) i Simatović (62) budu proglašeni krivim po svim tačkama optužnice i kažnjeni doživotnim zatvorom.
Tvrdeći da Simatovićeva krivica nije dokazana van razumne sumnje, branilac Mihajlo Bakrač ocenio je da je glavni dokaz tužilaštva bio Simatovićev govor maja 1997. na proslavi Jedinice za specijalne operacije (JSO) u Kuli, pred tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i Stanišićem.
Taj govor - u kojem je Simatović rekao da je JSO osnovana u maju 1991, te precizirao da je njenih "5.000 pripadnika", obučavano u "23 logora", ratovalo na "50 lokacija" širom Hrvatske i BiH - branilac Barkač nazvao je "preteranim, preuveličanim priznanjem (hommage) SDB".
Snimak svečanosti iz Kule, do tada tajan, tužioci su prvi put prikazali na suđenju Miloševiću pred Tribunalom.
Po optužnici, JSO je bio završni oblik paravojne formacije "crvene beretke" koju su osnovali i kontrolisali Stanišić i Simatović. Ona je tokom ratova Hrvatskoj i BiH počinila mnoge zločine nad nesrbima.
Ti zločini, kako tvrde tužioci, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata uklanjanja nesrpskog stanovništva sa teritorija za koje je bilo planirano da uđu u ujedinjenu srpsku državu.
Branilac Bakrač je naglasio da je su navodi Simatovićevog govora "u opštem raskoraku s dokazima" izvedenim tokom suđenja.
Govor je, po odbrani, bio posledica nastojanja SDB Srbije da, posle Dejtonskog sporazuma, preuveliča "svoju ulogu u konfliktu". Navodi iz tog Simatovićevog govora su "netačni, a uloga SDB Srbije je
predimenzionirana".
"To što je Simatović - čitajući govor za koji ne znamo ko ga je sastavio - upotrebljava 'mi smo' ne znači da je on na bilo koji način - posredno ili neposredno - učestvovao u tim aktivnostima. Franko Simatović nije sinonim za SDB Srbije, a SDB Srbije nije sinonim za Franka Simatovića", rekao je branilac Bakrač.
Kao nedokazan, odbrana je odbacila i navod optužnice da je Simatović bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio predsednik Srbije Milošević.
Advokat Bakrač tvrdio je da Simatović nije lično sreo Miloševića pre svečanosti u Kuli 1997.
Navod optužbe da je Simatović u proleće 1991. poslao u Kninsku krajinu Dragana Vasiljkovića, zvanog Kapetan Dragan, da organizuje prvi logor za obuku "crvenih beretki", odbrana je pobijala citirajući izveštaj u kojem je Simatović tražio Vasiljkovićevo hapšenje zbog veza sa stranim obaveštajnim službama.
Napade na naselja u Hrvatskoj i BiH tokom kojih su, po optužbi, paravojne snage pod kontrolom Stanišića i Simatovića progonile nesrbe, čineći zločine, odbrana je nastojala da prikaže kao akcije JNA ili Vojske Republike Srpske, tvrdeći da su paravojske bile u njihovom sastavu.
Za "Škorpione" koji su jula 1995, kod Trnova, ubili šestoricu mladih Muslimana iz Srebrenice i to snimili, Simatovićev branilac Bakrač rekao je da "ne mogu biti dovedeni u vezu sa SDB Srbije" samo zato što su "na amblemu imali mač i četiri ocila".
Snimak ubistva, prvi put prikazan na suđenju Miloševiću u Hagu, uvršćen je među dokaze protiv Stanišića i Simatovića.
Isti argument odbrana je upotrebila pobijajući povezanost Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića-Arkana sa srpskom tajnom policijom.
Napadi Arkanovih "tigrova" na Bijeljinu i Zvornik s proleća 1992, po braniocu Petroviću, usledili su na poziv lokalnih Srba i lidera RS, a u okviru JNA.
"Biljana Plavšić sama je rekla da je ona režirala događaje u Bijeljini", rekao je Petrović.
"Šešeljevom političkom propagandom", Simatovićev branilac nazvao je dokaz tužilaštva - televizijsku izjavu Vojislava Šešelja u kojoj je rekao da je napad na Zvornik organizovao Simatović. Tu izjavu, podsetio je Petrović, Šešelj je dao kada je bio u sukobu s Miloševićem.
Raspravno veće predsedavajućeg Alfonsa Orija presudu će izreći naknadno.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. Maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Suđenje je, posle jednog neuspešnog pokušaja, počelo juna 2009, a izvođenje dokaza završeno je 17. septembra 2011. Tužioci su pred sudije izveli 62 svedoka, a odbrana 33.
Više puta pre i tokom procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu.
(Beta)
