Nekadašnji predsednik Srpske Radovan Karadžić tvrdi da je Tužilaštvo Haškog tribunala ponovo prekršilo obavezu blagovremenog obelodanjivanja materijala.
U dokumentu koji je Tribunal objavio danas popodne, navodi se da je Tužilaštvo tek pre dva dana prvi put obelodanilo informaciju koju je od generala Aleksandra Vasiljevića dobilo u aprilu 2009, koji je kao svedok optužbe rekao da bi informacije koje on ima o događajima u Bosni, mogle biti korisnije Karadžićevoj odbrani nego Tužilaštvu.
Karadžić navodi da je očigledna "oslobađajuća priroda" izjave Vasiljevića.
General Vasiljević, nekadašnji načelnik Kontraobaveštajne službe, u izjavi opisuje da je sa postojanjem muslimanskih paravojnih grupa i naoružanih muslimana upoznat 1991. godine, da je na to skrenuo pažnju predsedniku Aliji Izetbegoviću i da su oni počinili zločine protiv Jugoslovenske narodne armije (JNA), uključujući ubistva.
Vasiljević je, kako se navodi u Karadžićevom podnesku, objasnio da bosanski Srbi nisu bili uključeni u zločine u Bijeljini početom marta 1992. i da mu nije bilo poznato da su paravojne trupe iz Srbije bile pozvane od strane bosanskih Srba.
General Vasiljević bi trebalo da se kao svedok u Karadžićevom predmetu pojavi iduće nedelje.
U zahtevu sudijama, Karadžić je ukazao da je Tužilaštvo propustilo da preda izjave u skladu sa pravilima u 411 slučajeva. Odbrana je zatražila da se zbog toga proces prekine na mesec dana i da joj se u tom periodu odobri uvid u bazu podataka tužilaštva, pod njihovim nadzorom.
Odbrana traži da joj se to omogući od 9.00 do 15.00 časova, četiri dana u nedelji, kako bi jednom zasvagda bila sigurna da tužioci ne sakrivaju materijal ili zanemaruju obavezu obelodanjivanja materijala.
Na današnjem suđenju Karadžić je p kao svedoka svoje odbrane izveo bivšeg predsednika Vrhovnog vojnog suda Republike Srpske Novaka Todorovića koji je izjavio da nikada nije imao slučaj da je srpski vojnik, optužen za ozbiljna zlodela, pušten iz pritvora da se vrati u svoju jedinicu.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Optužnica Karadžića tereti i za to što, kao vrhovni zapovednik VRS, nije sprečio zločine nad civilima i kaznio počinioce.
U izjavi, koju je odbrana u dokaze uvela u pisanom obliku, Todorović je naznačio da je Karadžić insistirao na "nezavisnosti" i "pravičnosti" vojnog pravosuđa RS. Karadžić se, po svedoku, nikada nije mešao u predmete, niti je intervenisao u nečiju korist.
Po sećanju svedoka, jednom broju Srba suđeno je za ozbiljne zločine, uključujući silovanje i ubistva. Vrhovni vojni sud jednom Srbinu je povećao kazne sa 12 na 14 godina, a grupu Muslimana je oslobodio zbog nepouzdanih dokaza.
U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džulijan Nikols predočio je Todoroviću da je vojno pravosuđe samo jedan put pokušalo da krivično goni srpske počinioce zbog ratnog zločina nad civilnim muslimanskim stanovništvom.
Predmet protiv Gorana Amidžića i drugih osumnjičenih za ubistvo 80 Muslimana iz sela Velagići kod Ključa, 1. juna 1992, nikada nije okončan, a počinioci su u početnoj fazi istrage pušteni na slobodu, rekao je tužilac, predočavajući dokumente koji to potvrđuju.
Todorović je odgovorio da postupak "verovatno" nije bio okončan zato što su počinioci bili "nedostupni", dodajući da su vojni sudovi u RS počeli da funkcionišu tek početkom 1993.
Na tužiočevo pitanje "da li je bilo zakonito" to što su osumnjičeni za zločin bili pušteni iz vojnog pritvora, po nalogu tadašnjeg komandanta Prvog korpusa VRS generala Momira Talića, Todorović je odgovorio: "Ne, nije zakonito, apsolutno nije".
Upitan da li je to bio jedini predmet u kojem je delo kvalifikovano kao ratni zločin nad civilnim stanovništvom, Karadžićev svedok je prvo to negirao, a nakon što ga je tužilac pozvao da navede još neki slučaj, kazao je: "Ne, ne, nismo imali to". Todorović je napomenuo da je bilo predmeta protiv počinilaca ubistava i masovnih ubistava.
Karadžić, koji se brani sam, danas je pred sudije izveo i svedoka Petra Kaurinovića, koji je do 1993. bio policajac u Brčkom. Kaurinović je izjavio da je u aprilu 1992. u gradu vladalo "bezakonje" u kojem su paravojne formacije zauzele policijsku stanicu i maltretirale policajce. Takvo stanje, po svedoku, potrajalo je do maja kada su pripadnici VRS uveli policijski čas.
Kaurinović je potvrdio da je znao za logor Luka, ali je precizirao da je u njemu proveo "četiri-pet popodneva", nakon što mu je naređeno da saslušavanjem utvrdi koji od pritvorenika nemaju ništa sa "oružanom pobunom", kako bi bili oslobođeni.
Tribunal u Hagu Jelisića je osudio na 40 godina zatvora zbog višestrukih ubistava Muslimana i Hrvata u logoru Luka.
Vezano za dalji tok suđenja, Pretresno veće Haškog tribunala izdalo je danas "nalog za slobodan prolaz" za ratnog predsednika opštine Trebinje, Božidara Vučurevića, kako bi krajem marta mogao da se pojavi kao svedok odbrane Radovana Karadžića, objavljeno je danas u ovom sudu.
Nalog za slobodan prolaz zatražen je jer je protiv Vučurevića 2008. godine u Hrvatskoj podignuta optužnica zbog učešća u granatiranju Dubrovnika.
U skladu sa nalogom Veća, za vreme putovanja u Holandiju, isključivo za potrebe svedočenja, i u povratku u BiH, nakon toga, svedok neće moći da bude pritvoren, zatvoren ili procesuiran zbog bilo kojih navodnih akata ili osuda koji su prethodili njegovom odlasku iz BiH.
Karadžić je tražio da Vučurević svedoči da Srpska demokratska stranka (SDS) nikada nije zastupala politiku proterivanja muslimana i Hrvata, kako se navodi u optužnici, i da SDS u Trebinju nije preduzela korake da protera muslimane.
Sudije su nedavno izdale nalog za slobodan prolaz i za generala Aleksandra Vasiljevića, nekadašnjeg načelnika Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije (VJ), čiji je iskaz najavljen za iduću nedelju.
Odbrana je objavila da će, umesto ove, nekadašnji šef diplomatije Srbije i SR Jugoslavije, Vladislav Jovanović, svedočiti iduće nedelje.
Na listi svedoka odbane za iduću nedelju nalazi se i Momir Bulatović, nekadašnji predsednik Crne Gore.
(MONDO/agencije, prinstcreen ICTY)
Karadžić navodi da je očigledna "oslobađajuća priroda" izjave Vasiljevića.
General Vasiljević, nekadašnji načelnik Kontraobaveštajne službe, u izjavi opisuje da je sa postojanjem muslimanskih paravojnih grupa i naoružanih muslimana upoznat 1991. godine, da je na to skrenuo pažnju predsedniku Aliji Izetbegoviću i da su oni počinili zločine protiv Jugoslovenske narodne armije (JNA), uključujući ubistva.
Vasiljević je, kako se navodi u Karadžićevom podnesku, objasnio da bosanski Srbi nisu bili uključeni u zločine u Bijeljini početom marta 1992. i da mu nije bilo poznato da su paravojne trupe iz Srbije bile pozvane od strane bosanskih Srba.
General Vasiljević bi trebalo da se kao svedok u Karadžićevom predmetu pojavi iduće nedelje.
U zahtevu sudijama, Karadžić je ukazao da je Tužilaštvo propustilo da preda izjave u skladu sa pravilima u 411 slučajeva. Odbrana je zatražila da se zbog toga proces prekine na mesec dana i da joj se u tom periodu odobri uvid u bazu podataka tužilaštva, pod njihovim nadzorom.
Odbrana traži da joj se to omogući od 9.00 do 15.00 časova, četiri dana u nedelji, kako bi jednom zasvagda bila sigurna da tužioci ne sakrivaju materijal ili zanemaruju obavezu obelodanjivanja materijala.
Na današnjem suđenju Karadžić je p kao svedoka svoje odbrane izveo bivšeg predsednika Vrhovnog vojnog suda Republike Srpske Novaka Todorovića koji je izjavio da nikada nije imao slučaj da je srpski vojnik, optužen za ozbiljna zlodela, pušten iz pritvora da se vrati u svoju jedinicu.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Optužnica Karadžića tereti i za to što, kao vrhovni zapovednik VRS, nije sprečio zločine nad civilima i kaznio počinioce.
U izjavi, koju je odbrana u dokaze uvela u pisanom obliku, Todorović je naznačio da je Karadžić insistirao na "nezavisnosti" i "pravičnosti" vojnog pravosuđa RS. Karadžić se, po svedoku, nikada nije mešao u predmete, niti je intervenisao u nečiju korist.
Po sećanju svedoka, jednom broju Srba suđeno je za ozbiljne zločine, uključujući silovanje i ubistva. Vrhovni vojni sud jednom Srbinu je povećao kazne sa 12 na 14 godina, a grupu Muslimana je oslobodio zbog nepouzdanih dokaza.
U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džulijan Nikols predočio je Todoroviću da je vojno pravosuđe samo jedan put pokušalo da krivično goni srpske počinioce zbog ratnog zločina nad civilnim muslimanskim stanovništvom.
Predmet protiv Gorana Amidžića i drugih osumnjičenih za ubistvo 80 Muslimana iz sela Velagići kod Ključa, 1. juna 1992, nikada nije okončan, a počinioci su u početnoj fazi istrage pušteni na slobodu, rekao je tužilac, predočavajući dokumente koji to potvrđuju.
Todorović je odgovorio da postupak "verovatno" nije bio okončan zato što su počinioci bili "nedostupni", dodajući da su vojni sudovi u RS počeli da funkcionišu tek početkom 1993.
Na tužiočevo pitanje "da li je bilo zakonito" to što su osumnjičeni za zločin bili pušteni iz vojnog pritvora, po nalogu tadašnjeg komandanta Prvog korpusa VRS generala Momira Talića, Todorović je odgovorio: "Ne, nije zakonito, apsolutno nije".
Upitan da li je to bio jedini predmet u kojem je delo kvalifikovano kao ratni zločin nad civilnim stanovništvom, Karadžićev svedok je prvo to negirao, a nakon što ga je tužilac pozvao da navede još neki slučaj, kazao je: "Ne, ne, nismo imali to". Todorović je napomenuo da je bilo predmeta protiv počinilaca ubistava i masovnih ubistava.
Karadžić, koji se brani sam, danas je pred sudije izveo i svedoka Petra Kaurinovića, koji je do 1993. bio policajac u Brčkom. Kaurinović je izjavio da je u aprilu 1992. u gradu vladalo "bezakonje" u kojem su paravojne formacije zauzele policijsku stanicu i maltretirale policajce. Takvo stanje, po svedoku, potrajalo je do maja kada su pripadnici VRS uveli policijski čas.
Kaurinović je potvrdio da je znao za logor Luka, ali je precizirao da je u njemu proveo "četiri-pet popodneva", nakon što mu je naređeno da saslušavanjem utvrdi koji od pritvorenika nemaju ništa sa "oružanom pobunom", kako bi bili oslobođeni.
Tribunal u Hagu Jelisića je osudio na 40 godina zatvora zbog višestrukih ubistava Muslimana i Hrvata u logoru Luka.
Vezano za dalji tok suđenja, Pretresno veće Haškog tribunala izdalo je danas "nalog za slobodan prolaz" za ratnog predsednika opštine Trebinje, Božidara Vučurevića, kako bi krajem marta mogao da se pojavi kao svedok odbrane Radovana Karadžića, objavljeno je danas u ovom sudu.
Nalog za slobodan prolaz zatražen je jer je protiv Vučurevića 2008. godine u Hrvatskoj podignuta optužnica zbog učešća u granatiranju Dubrovnika.
U skladu sa nalogom Veća, za vreme putovanja u Holandiju, isključivo za potrebe svedočenja, i u povratku u BiH, nakon toga, svedok neće moći da bude pritvoren, zatvoren ili procesuiran zbog bilo kojih navodnih akata ili osuda koji su prethodili njegovom odlasku iz BiH.
Karadžić je tražio da Vučurević svedoči da Srpska demokratska stranka (SDS) nikada nije zastupala politiku proterivanja muslimana i Hrvata, kako se navodi u optužnici, i da SDS u Trebinju nije preduzela korake da protera muslimane.
Sudije su nedavno izdale nalog za slobodan prolaz i za generala Aleksandra Vasiljevića, nekadašnjeg načelnika Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije (VJ), čiji je iskaz najavljen za iduću nedelju.
Odbrana je objavila da će, umesto ove, nekadašnji šef diplomatije Srbije i SR Jugoslavije, Vladislav Jovanović, svedočiti iduće nedelje.
Na listi svedoka odbane za iduću nedelju nalazi se i Momir Bulatović, nekadašnji predsednik Crne Gore.
(MONDO/agencije, prinstcreen ICTY)
