Nermin Karagić svedočio je na suđenju Ratku Mladiću pred Tribunalom u Hagu, o dva masovna ubistva Muslimana u leto 1992. na stadionu i u rudniku u Ljubiji.
Generala Mladića (69), tadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske,
optužnica tereti za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština među kojima je i Prijedor.
Karagić je opisao kako se sa ocem, rođacima i drugim muškarcima, koji su bili civili, krio u šumi posle napada VRS na prijedorsko selo Hambarine.
Jula 1992. bili su zarobljeni, a srpski vojnici su ih zatim prebacili do jednog seoskog doma i iz prostorija ubrzo izveli 10 "dobrovoljaca".
"Oni su unapred rekli šta će biti s njima, kako će skončati", rekao je svedok, dodavši da je odmah začuo krike jednog od izvedenih, svog rođaka: "Najviše mi je na njegov glas sličilo, mislim da je on tu skončao".
Od stražara je, kako je rekao, prethodno čuo da "će doći Šesta krajiška brigada VRS".
Iz seoskog doma, Karagić i drugi zarobljeni Muslimani, 25. jula 1992. bili su odvedeni na stadion u Ljubiji. Po komandi jednog majora "u crnoj uniformi" poređani su uz zid, a onda je, po svedoku, počelo ubijanje, čuli su se hici i krici.
Karagić je u sudnici opisao ubistvo zarobljenika koji je stajao do njega: "Ja sam slučajno okrenuo glavu, kraj mene ga ubijaju. Oni su ga kundacima tukli, bajonetima od tih pušaka. Znam da je umirući vikao: 'Majku vam jebem'".
Ubijanje je, kada je na Karagića došao red, zaustavio major: "Tada su hteli da dovrše i nas. Taj major je rekao: 'Hoćete li ih vi nositi?'. Tako da su onda prestali da ubijaju, pa je nama naređeno da nosimo mrtva tela u autobus".
Noseći tela u mraku, Karagiću se učinilo da je na jednom prepoznao očev plavi džemper, ali nije bio siguran. Među preživelima sa stadiona u Lubiji, njegovog oca nije bilo.
Po svedokovoj izjavi, mrtvi i preživeli su istim autobusom bili prebačeni do rudnika Kipe. Srpski vojnici preživelima su naredili da izlaze trojica po trojica kako bi izneli tela. Potom bi se začuli pucnji.
Budući da je bio u zadnjem delu autobusa, Karagić je iskoristio pokušaj bekstva nekoliko drugih zarobljenika i iskočio kroz razbijen prozor autobusa, a zatim pobegao u šumu.
Narednih dana, ponovo su ga zarobili srpski vojnici koji su ga primorali da zakopa još dva tela ubijenih i pretili da će ga "nabiti na kolac". Kada je i njima utekao nepovređen, iako su za njim bacili bombu, Karagić je, kako je izjavio, bio spreman da počini samoubistvo da ne bi i po treći put pao u ruke snagama bosanskih Srba.
Pored oca, svedoku je u Lubiji ubijeno još sedam rođaka.
Na pitanje tužioca kakve je to posledice ostavilo na njegov život, Karagić je odgovorio: "Teško mi se snalaziti u životu, otišao mi je brak, noćne more i tako-to... To me prati svih ovih godina".
Karagićevom iskazu u sudnici je, radi podrške, prisustvovala i njemu bliska osoba, koja nije imenovana.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Mladićev branilac Branko Lukić ukazivao je na nedoslednosti u različitim izjavama koje je svedok tokom godina davao. Takođe, odbrana je sugerisala da počinioci zločina o kojima je Karagić svedočio nisu bili pripadnici VRS, već rezervne policije.
Suđenje generalu Mladiću biće nastavljeno u ponedeljak. On je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.
(Beta, foto: prinscreen ICTY)
optužnica tereti za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština među kojima je i Prijedor.
Karagić je opisao kako se sa ocem, rođacima i drugim muškarcima, koji su bili civili, krio u šumi posle napada VRS na prijedorsko selo Hambarine.
Jula 1992. bili su zarobljeni, a srpski vojnici su ih zatim prebacili do jednog seoskog doma i iz prostorija ubrzo izveli 10 "dobrovoljaca".
"Oni su unapred rekli šta će biti s njima, kako će skončati", rekao je svedok, dodavši da je odmah začuo krike jednog od izvedenih, svog rođaka: "Najviše mi je na njegov glas sličilo, mislim da je on tu skončao".
Od stražara je, kako je rekao, prethodno čuo da "će doći Šesta krajiška brigada VRS".
Iz seoskog doma, Karagić i drugi zarobljeni Muslimani, 25. jula 1992. bili su odvedeni na stadion u Ljubiji. Po komandi jednog majora "u crnoj uniformi" poređani su uz zid, a onda je, po svedoku, počelo ubijanje, čuli su se hici i krici.
Karagić je u sudnici opisao ubistvo zarobljenika koji je stajao do njega: "Ja sam slučajno okrenuo glavu, kraj mene ga ubijaju. Oni su ga kundacima tukli, bajonetima od tih pušaka. Znam da je umirući vikao: 'Majku vam jebem'".
Ubijanje je, kada je na Karagića došao red, zaustavio major: "Tada su hteli da dovrše i nas. Taj major je rekao: 'Hoćete li ih vi nositi?'. Tako da su onda prestali da ubijaju, pa je nama naređeno da nosimo mrtva tela u autobus".
Noseći tela u mraku, Karagiću se učinilo da je na jednom prepoznao očev plavi džemper, ali nije bio siguran. Među preživelima sa stadiona u Lubiji, njegovog oca nije bilo.
Po svedokovoj izjavi, mrtvi i preživeli su istim autobusom bili prebačeni do rudnika Kipe. Srpski vojnici preživelima su naredili da izlaze trojica po trojica kako bi izneli tela. Potom bi se začuli pucnji.
Budući da je bio u zadnjem delu autobusa, Karagić je iskoristio pokušaj bekstva nekoliko drugih zarobljenika i iskočio kroz razbijen prozor autobusa, a zatim pobegao u šumu.
Narednih dana, ponovo su ga zarobili srpski vojnici koji su ga primorali da zakopa još dva tela ubijenih i pretili da će ga "nabiti na kolac". Kada je i njima utekao nepovređen, iako su za njim bacili bombu, Karagić je, kako je izjavio, bio spreman da počini samoubistvo da ne bi i po treći put pao u ruke snagama bosanskih Srba.
Pored oca, svedoku je u Lubiji ubijeno još sedam rođaka.
Na pitanje tužioca kakve je to posledice ostavilo na njegov život, Karagić je odgovorio: "Teško mi se snalaziti u životu, otišao mi je brak, noćne more i tako-to... To me prati svih ovih godina".
Karagićevom iskazu u sudnici je, radi podrške, prisustvovala i njemu bliska osoba, koja nije imenovana.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Mladićev branilac Branko Lukić ukazivao je na nedoslednosti u različitim izjavama koje je svedok tokom godina davao. Takođe, odbrana je sugerisala da počinioci zločina o kojima je Karagić svedočio nisu bili pripadnici VRS, već rezervne policije.
Suđenje generalu Mladiću biće nastavljeno u ponedeljak. On je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.
(Beta, foto: prinscreen ICTY)
