Nelegalna organizovana trgovina naoružanjem iz zemalja zapadnog Balkana velikim delom je namenjena zapadnoj Evropi, ograničenom broju kupaca, a u tu trgovinu vrlo često je umešana dijaspora koja oružje menja za narkotike ili cigarete.

Kazali su ovo "Glasu Srpske" ataše za unutrašnju bezbednost u Ambasadi Francuske u BiH Erik Emero i koordinator Regionalne kancelarije za borbu protiv organizovanog kriminala francuske ambasade u Beogradu Siril Bomgartner.

U nedavno objavljenom izveštaju kancelarije u Beogradu navedeno je da oko 30 odsto nelegalnog naoružanja u Francuskoj i drugim zemljama Evropske unije i dalje potiče sa zapadnog Balkana od dve velike mreže trgovaca, albanske i panslovenske, u koju spada i BiH. Oružijem trguju uglavnom organizovane kriminalne grupe koje su međusobno povezane.

Erik Emero navodi da je u toku nekoliko istraživanja o kriminalnim grupama u BiH koje nelegalno trguju oružjem.

"BiH je nesumnjivo jedna od zemalja koja je najviše pogođena problemom oružja zaostalog iz rata. Postoje razni putevi oružja iz BiH u Francusku kojima upravlja dijaspora. Tim grupama nije specijalnost trgovina oružjem i može se reći da je reč o klasičnoj trgovini. Grupe razmjenjuju oružje za narkotike ili za razne proizvode, poput cigareta", rekao je Emero.

Na prostorima bivše Jugoslavije, ističe, nalaze se i pojedinci i kriminalne grupe koje se bave međunarodnom trgovinom oružja, ali mnogo je i pojedinaca koji dolaze u BiH kako bi se snabdeli oružjem.
"Ova vrsta kupovine je relativno nov fenomen, ali se brzo razvija i sve službe ga smatraju vrlo ozbiljnim - rekao je Emero.

Koordinator Regionalne kancelarije za borbu protiv organizovanog kriminala Ambasade Republike Francuske u Beogradu Siril Bomgartner rekao je "Glasu Srpske" da je trgovina nelegalnim oružjem velikim delom namenjena zapadnoj Evropi.

"Ova trgovina spada u transnacionalnu trgovinu, što znači da su u te mreže često umešani državljani najmanje dve zemlje slovenskog govornog područija Srbi i Hrvati, Crnogorci i Hrvati, Srbi i državljani BiH", rekao je Bomgartner.

Navodi da je u trgovinu oružjem umešana i Turska, ali samo kao zemlja dobavljač za trofejno oružje.

"U većini slučajeva, nelegalnom trgovinom oružja bave se male grupe, koje čini samo nekoliko ljudi. To pokazuje da je ova trgovina orijentisana na ograničen broj kupaca, pa ni zaplene, kada dođe do njih, nisu velike", rekao je Bomgartner.

Ističe da se teško ratno naoružanje namenjeno za šverc, u malom broju slučajeva zapleni na carini, te da uglavnom završava u rukama kriminalaca.

Prema podacima francuskih vlasti, u toj zemlji je od 2005. godine vođeno 46 sudskih postupaka zbog trgovine oružjem, koje je u 14 slučajeva poticalo s Balkana. Među osumnjičenima su bili državljani Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Slovenije.

Oružje iz BiH, međutim, ne završava u evropskim, nego i u mnogim drugim zemljama širom sveta.
Još 2006. godine "Amnesti internešnel" objavio je izveštaj u kojem je iznio podatke o tome ko je i koliku količinu naoružanja izvezao iz BiH radi prodaje Iraku i Avganistanu.

Navedeno je da su velike količine oružja prošvercovane sa Balkana i područja istočne Evrope, što je omogućilo nastavak krvoprolića u Kongu.

Prodaju i uništavanje oružja iz BiH istražuje i Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), a pored pripadnika Ministarstva odbrane i Oružanih snaga BiH, pod istragom je nekoliko domaćih i stranih firmi kao i posrednika koji su učestvovali u švercu oružja.

Bomgartner kaže da se najčešće trguje razornim oružjem poput bazuka, raketnih lansera, automatskih pušaka tipa "kalašnjikov" ili "uzi", bombi i eksploziva.

"Deo tog oružja ukraden je iz legalnih skladišta i fabrika", rekao je Bomgartner, prenosi "Glas Srpske"

(MONDO, Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)