Odbrana Milana Martića tvrdila je pred Haškim tribunalom da je ispaljivanje raketa sa srpskih položaja na Zagreb u maju 1995. bio legalan pokušaj da se zaustavi ofanziva hrvatskih snaga na zapadnu Slavoniju.
"Ispaljivanje projektila Orkan na Zagreb bilo je pokušaj legalnog odvraćanja i zaustavljanja agresije hrvatskih snaga... I Ujedinjene nacije priznaju pravo na samoodbranu", rekao je Martićev advokat Predrag Milovančević u nastavku uvodne reči odbrane.
Milovančević je najavio da će dokazati da je Hrvatska u danima posle 1. maja 1995. "počinila masakr" nad srpskim civilima u zapadnoj Slavoniji, a da snage UN, pod čijom je zaštitom bilo to područje, nisu učinile ništa da spreče etničko čišćenje.
U raketnim napadima na Zagreb, 2. i 3. maja 1995, prema optužnci protiv Martića, ubijeno je najmanje sedmoro, a ranjeno više od 200 civila.
Martić, tadašnji predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, ranije je više puta javno priznao da je naredio ispaljivanje raketa, da bi sprečio napade hrvatskih snaga na kolone srpskih izbeglica.
Na kraju uvodne reči, Martićev branilac je negirao i da je njegov klijent uoči hrvatskog napada na Knin u avgustu 1995. odbio mirovni plan Z-4. Milovančević je precizirao da je Martić samo tražio da prethodno bude produžen mandat Unproforu koji je Hrvatska jednostrano prekinula.
Za hrvatske operacije Bljesak i Oluja, branilac je rekao da će dokazati da su za cilj imale "eliminaciju" srpskog stanovništva iz Hrvatske, što su vlasti u Zagrebu i ostvarile.
U nastavku sudjenja, Martićeva odbrana je izvela svog prvog svedoka, bivšeg ministra spoljnih poslova RSK Slobodana Jarčevića.
Martić je optužen i za zločine nad nesrbima u RSK i zapadnoj Bosni 1991-1994.
(Beta)
"Ispaljivanje projektila Orkan na Zagreb bilo je pokušaj legalnog odvraćanja i zaustavljanja agresije hrvatskih snaga... I Ujedinjene nacije priznaju pravo na samoodbranu", rekao je Martićev advokat Predrag Milovančević u nastavku uvodne reči odbrane.
Milovančević je najavio da će dokazati da je Hrvatska u danima posle 1. maja 1995. "počinila masakr" nad srpskim civilima u zapadnoj Slavoniji, a da snage UN, pod čijom je zaštitom bilo to područje, nisu učinile ništa da spreče etničko čišćenje.
U raketnim napadima na Zagreb, 2. i 3. maja 1995, prema optužnci protiv Martića, ubijeno je najmanje sedmoro, a ranjeno više od 200 civila.
Martić, tadašnji predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, ranije je više puta javno priznao da je naredio ispaljivanje raketa, da bi sprečio napade hrvatskih snaga na kolone srpskih izbeglica.
Na kraju uvodne reči, Martićev branilac je negirao i da je njegov klijent uoči hrvatskog napada na Knin u avgustu 1995. odbio mirovni plan Z-4. Milovančević je precizirao da je Martić samo tražio da prethodno bude produžen mandat Unproforu koji je Hrvatska jednostrano prekinula.
Za hrvatske operacije Bljesak i Oluja, branilac je rekao da će dokazati da su za cilj imale "eliminaciju" srpskog stanovništva iz Hrvatske, što su vlasti u Zagrebu i ostvarile.
U nastavku sudjenja, Martićeva odbrana je izvela svog prvog svedoka, bivšeg ministra spoljnih poslova RSK Slobodana Jarčevića.
Martić je optužen i za zločine nad nesrbima u RSK i zapadnoj Bosni 1991-1994.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.