Državljani Makedonije masovno posećuju sportske kladionice i kockaju se, a osnovni razlog tome su loš socijalno-ekonomski status i besparica, pokazalo je nedavno istraživanje.
Anketu je sproveo Centar za istraživanje i kreiranje politike u vreme svetskog prvenstva u fudbalu. Prema dobijenim podacima, čak 70 odsto makedonskih državljana kocka se uz nadu da će dobiti novac, a samo 20 procenata to čini iz zabave.
U Makedoniji svaki treći žitelj ide u kladionice da bi oprobao sreću, pokazuje anketa.
U kladionicama provodi i do šest sati na dan 23 odsto ispitanika, 12 odsto samo jedan sat a 19 odsto anketiranih odgovorilo je da tamo provodi čak deset sati dnevno.
Najveći dobitak u kladionicama je 13 hiljada denara, ili nešto više od 200 evra.
"Analizirajući stanje u pet skopskih kladionica, zaključili smo da se mesečni obrt novca kreće oko 250 hiljada evra u svakoj od njih", rekao je Erol Šakiri od Centra za istraživanje i kreiranje politike.
Licence za rad koje od države dobiju kladionice važe devet meseci a država, prema zvaničnim podacima, dobija od njih oko dva miliona denara, odnosno nešto više od 30 hiljada evra.
CIKP predlaže da se novac koji država uzima od kladionica upotrebi za podizanje javne svesti o lošem uticaju kladjenja i kockanja na život ljudi.
Prva kladionica u Makedoniji otvorena je pre sedam godina a sada ih ima više od sto.
(agencije)
Anketu je sproveo Centar za istraživanje i kreiranje politike u vreme svetskog prvenstva u fudbalu. Prema dobijenim podacima, čak 70 odsto makedonskih državljana kocka se uz nadu da će dobiti novac, a samo 20 procenata to čini iz zabave.
U Makedoniji svaki treći žitelj ide u kladionice da bi oprobao sreću, pokazuje anketa.
U kladionicama provodi i do šest sati na dan 23 odsto ispitanika, 12 odsto samo jedan sat a 19 odsto anketiranih odgovorilo je da tamo provodi čak deset sati dnevno.
Najveći dobitak u kladionicama je 13 hiljada denara, ili nešto više od 200 evra.
"Analizirajući stanje u pet skopskih kladionica, zaključili smo da se mesečni obrt novca kreće oko 250 hiljada evra u svakoj od njih", rekao je Erol Šakiri od Centra za istraživanje i kreiranje politike.
Licence za rad koje od države dobiju kladionice važe devet meseci a država, prema zvaničnim podacima, dobija od njih oko dva miliona denara, odnosno nešto više od 30 hiljada evra.
CIKP predlaže da se novac koji država uzima od kladionica upotrebi za podizanje javne svesti o lošem uticaju kladjenja i kockanja na život ljudi.
Prva kladionica u Makedoniji otvorena je pre sedam godina a sada ih ima više od sto.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
