Tribunal u Hagu podigao optužnice protiv bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića i bivšeg komandanta Vojske RS (VRS) generala Ratka Mladića koji su i danas u bekstvu, pre tačno 11 godina.
Prvu optužnicu protiv njih Tribunal u Hagu podigao je 25. jula 1995. za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Četiri meseca kasnije Haški tribunal podigao je drugu optužnicu za zločine u Srebrenici, koja Karadžića i Mladića tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti, počinjen pošto je VRS zauzela taj grad.
Optužnice protiv njih razdvojene su 14. oktobra 2002. kada je Tribunal otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića, koja ga tereti za genocid, saučesništvo u genocidu nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH i druge zločine.
U novembru te godine Haški tribunal objavio je izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Mladića, koja ga tereti za genocid nad bosanskim Muslimanima i u kojoj su sažete dve optužnice koje su do tada postojale.
Pod pritiskom medjunarodne zajednice i na insistiranje tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Karadžić je 30. juna 1996. preneo predsednička ovlašćenja na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić (pred Tribunalom u Hagu priznala krivicu i osudjena na kaznu od 11 godina zatvora, koju izdržava u Švedskoj).
Istovremeno, Karadžić se povukao i sa mesta predsednika Srpske demokratske stranke (SDS) i iz javnog života. Poslednji put je vidjen i slikan u Han Pijesku u julu 1996.
Uprkos tome, Karadžić se indirektno zadržao u javnosti i naredne godine, da bi nakon upozorenja SAD i medjunarodnih posrednika da mora biti "nevidljiv" u RS, počeo period njegovog skrivanja.U medjuvremenu je za njim raspisana medjunarodna poternica.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu do 5.000.000 dolara za pomoć da se pred lice pravde izvedu optuženi za ratne zločine.
U Beogradu je u novembru 2001. osnovan Odbor za istinu o Karadžiću, koji prema zamisli osnivača ima za cilj upoznavanje domaće i medjunarodne javnosti "sa istorijskom ulogom" tog lidera bosanskih Srba. Taj odbor je do sada u Novom Sadu i Beogradu promovisao nekoliko knjiga Radovana Karadžića pisanih u ilegali.
Poslednjih godina, vlasti RS više puta su ponovile da se Karadžić ne nalazi u RS i da nemaju saznanja gde se krije.
Prvu optužnicu protiv njih Tribunal u Hagu podigao je 25. jula 1995. za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Četiri meseca kasnije Haški tribunal podigao je drugu optužnicu za zločine u Srebrenici, koja Karadžića i Mladića tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti, počinjen pošto je VRS zauzela taj grad.
Optužnice protiv njih razdvojene su 14. oktobra 2002. kada je Tribunal otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića, koja ga tereti za genocid, saučesništvo u genocidu nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH i druge zločine.
U novembru te godine Haški tribunal objavio je izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Mladića, koja ga tereti za genocid nad bosanskim Muslimanima i u kojoj su sažete dve optužnice koje su do tada postojale.
Pod pritiskom medjunarodne zajednice i na insistiranje tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Karadžić je 30. juna 1996. preneo predsednička ovlašćenja na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić (pred Tribunalom u Hagu priznala krivicu i osudjena na kaznu od 11 godina zatvora, koju izdržava u Švedskoj).
Istovremeno, Karadžić se povukao i sa mesta predsednika Srpske demokratske stranke (SDS) i iz javnog života. Poslednji put je vidjen i slikan u Han Pijesku u julu 1996.
Uprkos tome, Karadžić se indirektno zadržao u javnosti i naredne godine, da bi nakon upozorenja SAD i medjunarodnih posrednika da mora biti "nevidljiv" u RS, počeo period njegovog skrivanja.U medjuvremenu je za njim raspisana medjunarodna poternica.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu do 5.000.000 dolara za pomoć da se pred lice pravde izvedu optuženi za ratne zločine.
U Beogradu je u novembru 2001. osnovan Odbor za istinu o Karadžiću, koji prema zamisli osnivača ima za cilj upoznavanje domaće i medjunarodne javnosti "sa istorijskom ulogom" tog lidera bosanskih Srba. Taj odbor je do sada u Novom Sadu i Beogradu promovisao nekoliko knjiga Radovana Karadžića pisanih u ilegali.
Poslednjih godina, vlasti RS više puta su ponovile da se Karadžić ne nalazi u RS i da nemaju saznanja gde se krije.
Heroji ili zločinci?
Zbog nesaradnje RS s Haškim tribunalom i neizručenja optuženih za ratne zločine bivši visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun smenio je u junu 2004. predsednika parlamenta Dragana Kalinića i ministra unutrašnjih poslova Zorana Djerića i još oko 60 osoba sa dužnosti u RS i SDS.
Dva meseca ranije Ešdaun je odlučio da zabrani finansiranje SDS iz državnog budžeta, zbog "neuspeha da u potpunosti poštuje sve obaveze prema Haškom tribunalu".
Ranijim odlukama visokog predstavnika, a zbog sumnji da pomažu haškog begunca Radovana Karadžića, blokirani su bankovni računi 26 osoba u BiH, uključujući i četiri člana Karadžićeve porodice, a za 13 osoba iz BiH zabranjeno je trajno izdavanje viza za ulazak u zemlje Evropske unije.
Prema anketama koje se povremeno sprovode u RS, za većinu gradjana tog entiteta Radovan Karadžić je heroj, a ne ratni zločinac.
Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. Ratko Mladić je ukazom bivše predsednice RS Biljane Plavšić u oktobru 1996. smenjen sa dužnosti komandanta VRS, a potom penzionisan.
Prema pisanju medija, Mladić je po prestanku aktivne vojne službe živeo u Beogradu.
Poslednji intervju Mladić je dao agenciji Rojters 16. aprila 1999. da bi odgovorio na optužbe tadašnjeg britanskog ministra odbrane Džordža Robertsona da je umešan u rat na Kosovu.
Glavna tužiteljska Haškog tribunala Karla del Ponte uporno ponavlja da se Mladić krije u Srbiji.
Zbog nepovoljnog izveštaja Karle del Ponte o saradnji Beograda sa tim sudom Evropska unija (EU) je 3. maja ove godine odložila pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Mesec dana kasnije u intervjuu za beogradski dnevnik "Glas javnosti", predsednik Nacionalnog saveta za saradnju Srbije sa Medjunarodnim tribunalom u Hagu Rasim Ljajić izjavio je da "činjenice govore da je haški optuženik Ratko Mladić od 1997. do 2005. bio najvećim delom u Srbiji".
Vlasti u Srbiji tvrde da im nije poznato gde se Mladić nalazi i da je pitanje njegovog hapšenja tehničko, a ne političko pitanje.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica nedavno je pred ministarskom trojkom EU u Briselu predstavio Akcioni plan za realizaciju pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom.
(Beta)
Dva meseca ranije Ešdaun je odlučio da zabrani finansiranje SDS iz državnog budžeta, zbog "neuspeha da u potpunosti poštuje sve obaveze prema Haškom tribunalu".
Ranijim odlukama visokog predstavnika, a zbog sumnji da pomažu haškog begunca Radovana Karadžića, blokirani su bankovni računi 26 osoba u BiH, uključujući i četiri člana Karadžićeve porodice, a za 13 osoba iz BiH zabranjeno je trajno izdavanje viza za ulazak u zemlje Evropske unije.
Prema anketama koje se povremeno sprovode u RS, za većinu gradjana tog entiteta Radovan Karadžić je heroj, a ne ratni zločinac.
Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. Ratko Mladić je ukazom bivše predsednice RS Biljane Plavšić u oktobru 1996. smenjen sa dužnosti komandanta VRS, a potom penzionisan.
Prema pisanju medija, Mladić je po prestanku aktivne vojne službe živeo u Beogradu.
Poslednji intervju Mladić je dao agenciji Rojters 16. aprila 1999. da bi odgovorio na optužbe tadašnjeg britanskog ministra odbrane Džordža Robertsona da je umešan u rat na Kosovu.
Glavna tužiteljska Haškog tribunala Karla del Ponte uporno ponavlja da se Mladić krije u Srbiji.
Zbog nepovoljnog izveštaja Karle del Ponte o saradnji Beograda sa tim sudom Evropska unija (EU) je 3. maja ove godine odložila pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Mesec dana kasnije u intervjuu za beogradski dnevnik "Glas javnosti", predsednik Nacionalnog saveta za saradnju Srbije sa Medjunarodnim tribunalom u Hagu Rasim Ljajić izjavio je da "činjenice govore da je haški optuženik Ratko Mladić od 1997. do 2005. bio najvećim delom u Srbiji".
Vlasti u Srbiji tvrde da im nije poznato gde se Mladić nalazi i da je pitanje njegovog hapšenja tehničko, a ne političko pitanje.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica nedavno je pred ministarskom trojkom EU u Briselu predstavio Akcioni plan za realizaciju pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.