Predsednik libanskog parlamenta Nabih Beri odbacio je u ponedeljak uveče u Bejrutu predloge američkog državnog sekretara Kondolize Rajs, insistirajući da prekid vatre mora da prethodi svim razgovorima, saopštio je libanski zvaničnik blizak Beriju.
Beri se smatra važnom ličnošću i vezom izmedju radikalnog islamističkog pokreta Hezbolah i libanske vlade.
Rajsova se prethodno, tokom iznenadne posete ratom zahvaćenom Bejrutu, sastala sa prozapadno orijentisanim libanskim premijerom Fuadom Siniom, ali je i razgovor sa njim bio napet.
Siniora joj je rekao da izraelsko bombardovanje vraća zemlju "unazad 50 godina" i takodje pozvao na hitan prekid vatre, saopšteno je u premijerovoj kancelariji.
Zvaničnik blizak Beriju je rekao za AP da u razgovorima s Rajsovom nije postignut dogovor jer je ona "insistirala na punom paketu (mera) za okončanje sukoba".
Te mere uključuju prekid vatre, simultano rasporedjivanje libanske armije i medjunarodnih snaga na libanskom jugu i uklanjanje oružja šiitskog Hezbolaha iz tampon zone, duboke 30 kilometara od izraelske granice.
Beri je umesto toga predložio plan u dve faze, najpre pregovore o prekidu vatre i razmeni zatvorenika, a potom bi se unutarlibanskim dijalogom tražilo rešenje za situaciju na jugu zemlje.
SAD insistiraju da ne može biti pregovora o prekidu vatre bez ukazivanja na koren sukoba - dominaciju Hezbolaha na jugu duž izraelske granice.
Izrael je odbacio svaku mogućnost prestanka borbi, dok ne budu vraćena dva vojnika koje je Hezbolah oteo u prekograničnom napadu pre dve sedmice.
To je bio povod za sukob koji se godinama ne pamti u regionu i u kome je prevashodno u Libanu, poginulo 400 ljudi uglavnom civila, a više stotina hiljada ih je raseljeno.
U ponedeljak uveče izraelska vojska je saopštila da je izgubila dva pripadnika, čime je broj njenih žrtava povećan na 22.
Sjedinjene Američke Države smatraju da će biti potrebne medjunarodne snage da pomognu libanskoj armiji da preuzme kontrolu na jugu, koji Hezbolah kontroliše od povlačenja izraelske vojske u maju 2000, posle okupacije koja je trajala 18 godina.
Vlada Libana je odbijala da tamo pošalje armiju, tvrdeći da je Hezbolah legitimna snaga i ujedno se plašeći se raspada zemlje zbog jačine pokreta.
Siniora je predstavio sopstveni paket mera za trajno rešenje krize, u kome su stari libanski zahtevi - povratak libanskih zatvorenika i izraelsko povlačenje sa Šeba farmi na granici, za koje vlasti Libana tvrdi da im pripadaju.
Rajsova je posle posete Bejrutu, doputovala u Izrael, nastavljajući turneju, u pokušaju da se okonča bliskoistočna kriza i sukob Hezbolaha i Izraela ne pretvori u totalan rat.
Rajsova će posle sastanka sa izraelskom koleginicom Cipi Livni, u utorak razgovarati s izraelsksim premijerom Ehudom Olmertom, a potom posetiti palestinske teritorije i razgovaraiti s predsednikom Mahmudom Abasom.
(Tanjug)
Beri se smatra važnom ličnošću i vezom izmedju radikalnog islamističkog pokreta Hezbolah i libanske vlade.
Rajsova se prethodno, tokom iznenadne posete ratom zahvaćenom Bejrutu, sastala sa prozapadno orijentisanim libanskim premijerom Fuadom Siniom, ali je i razgovor sa njim bio napet.
Siniora joj je rekao da izraelsko bombardovanje vraća zemlju "unazad 50 godina" i takodje pozvao na hitan prekid vatre, saopšteno je u premijerovoj kancelariji.
Zvaničnik blizak Beriju je rekao za AP da u razgovorima s Rajsovom nije postignut dogovor jer je ona "insistirala na punom paketu (mera) za okončanje sukoba".
Te mere uključuju prekid vatre, simultano rasporedjivanje libanske armije i medjunarodnih snaga na libanskom jugu i uklanjanje oružja šiitskog Hezbolaha iz tampon zone, duboke 30 kilometara od izraelske granice.
Beri je umesto toga predložio plan u dve faze, najpre pregovore o prekidu vatre i razmeni zatvorenika, a potom bi se unutarlibanskim dijalogom tražilo rešenje za situaciju na jugu zemlje.
SAD insistiraju da ne može biti pregovora o prekidu vatre bez ukazivanja na koren sukoba - dominaciju Hezbolaha na jugu duž izraelske granice.
Izrael je odbacio svaku mogućnost prestanka borbi, dok ne budu vraćena dva vojnika koje je Hezbolah oteo u prekograničnom napadu pre dve sedmice.
To je bio povod za sukob koji se godinama ne pamti u regionu i u kome je prevashodno u Libanu, poginulo 400 ljudi uglavnom civila, a više stotina hiljada ih je raseljeno.
U ponedeljak uveče izraelska vojska je saopštila da je izgubila dva pripadnika, čime je broj njenih žrtava povećan na 22.
Sjedinjene Američke Države smatraju da će biti potrebne medjunarodne snage da pomognu libanskoj armiji da preuzme kontrolu na jugu, koji Hezbolah kontroliše od povlačenja izraelske vojske u maju 2000, posle okupacije koja je trajala 18 godina.
Vlada Libana je odbijala da tamo pošalje armiju, tvrdeći da je Hezbolah legitimna snaga i ujedno se plašeći se raspada zemlje zbog jačine pokreta.
Siniora je predstavio sopstveni paket mera za trajno rešenje krize, u kome su stari libanski zahtevi - povratak libanskih zatvorenika i izraelsko povlačenje sa Šeba farmi na granici, za koje vlasti Libana tvrdi da im pripadaju.
Rajsova je posle posete Bejrutu, doputovala u Izrael, nastavljajući turneju, u pokušaju da se okonča bliskoistočna kriza i sukob Hezbolaha i Izraela ne pretvori u totalan rat.
Rajsova će posle sastanka sa izraelskom koleginicom Cipi Livni, u utorak razgovarati s izraelsksim premijerom Ehudom Olmertom, a potom posetiti palestinske teritorije i razgovaraiti s predsednikom Mahmudom Abasom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.