Vodja vehabijske zajednice u BiH Imad al Husin, poznatiji kao Abu Hamza, podneo je ostavku zbog "slabosti izražavanja na bosanskom jeziku i nemogućnosti da se njegov govor shvati onako kako on to želi da prenese". Neformalni vodja zajednice mudžahedina u BiH Abu Hamza izvinio se muslimanima u BiH zbog ranije datih izjava, kojima ih je opisao kao sledbenike "komunističkog islama" koji su nametnuli "Tito i UDBA".
Vodja vehabijske zajednice u BiH Imad al Husin, poznatiji kao Abu Hamza, saopštio je da je podneo ostavku zbog "slabosti izražavanja na bosanskom jeziku i nemogućnosti da se njegov govor shvati onako kako on to želi da prenese".Hamza je o problemima propovedanja islama u BiH razgovarao sa poglavarom Islamske zajednice Mustafom Cerićem povodom nedavno dopunjene rezolucije Islamske zajednice, u kojoj se oštro osudjuje radikalni način propovedanja islama u BiH, što čine pripadnici vehabijskog pokreta.
Hamza je u saopštenju naglasio da podržava nastojanja Islamske zajednice za održavanje jedinstva bošnjačko-muslimanskog korpusa, i da osudjuje svaku neprimerenu agresivnost i fizički obračun medju muslimanima.
Neformalni vodja zajednice mudžahedina u BiH Abu Hamza izvinio se muslimanima u BiH zbog ranije datih izjava, kojima ih je opisao kao sledbenike "komunističkog islama" koji su nametnuli "Tito i UDBA".
"Tražim halal (oprost) od Islamske zajednice, bosanske uleme (sveštenstva) i svakog bosanskog muslimana koji je moju izjavu razumio kao uvredu i omalovažavanje", stoji u pisanoj izjavi Sirijca poznatog po nadimku Abu Hamza, koja je prošlog vikenda dostavljena lokalnim medijima.
Povod za reakciju Rijaseta Islamske zajednice u BiH bili su nedavni fizički sukobi medju muslimanima u Novom Pazaru, koje su isprovocirali pripadnici vehabijskog pokreta. Pojedini mediji u BiH i neki muslimanski intelektualci smatraju kako su upozorenja Islamske zajednice u BiH došla preksno, navodeći da je vehabijski pokret puno jači u BiH nego se to u javnosti priznaje.
Sarajevski nedeljnik "Dani" postavlja pitanje zašto poglavar islamske zajednice u BiH i Rijaset nisu reagovali kada je vehabija Muamer Topalović pre četiri godine, motivisan verskom mržnjom na katoličko Badnje veče kod Konjica pobio gotovo celu hrvatsku obitelj Andjelić. Reakcije nije bilo ni kada je dvadesettrogodišnji Vedad Hafizović, takodje sledbenik vehabija, početkom ove godine u Sarajevu zaklao rodjenu majku jer je odbila klanjati jutarnju molitvu na način na koji on to čini.
Vehabijski pokret nastao je u 18. veku u Saudijskog Arabiji, a u BiH se počeo širiti tokom rata (1992-1995) dolaskom mudžahedina iz islamskih arapskih zemalja, koji su se u propovedanju vere razlikovali od domaćih muslimana.
(Tanjug)
