Pod geslom "Hodočašće hrvatskoj slobodi", u Vukovaru je obeležen Dan sećanja na žrtve tog grada 1991. godine. Pre tačno 15 godina, jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) ušle su u hrvatski grad Vukovar, čime su okončane tromesečne borbe u kojima je poginulo više hiljada ljudi i razrušen skoro ceo grad.
Obeležavanje godišnjice započelo je komemoracijom u dvorištu Opšte bolnice u Vukovaru, kojoj su prisustvovali hrvatski predsednik Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader, predsednik Sabora Vladimir Šeks, ministri, predstavnici političkih stranaka i udruženja ratnih veterana, kao i veliki broj gradjana pristiglih iz cele Hrvatske.
Na Memorijalnom groblju žrtava rata, najviši državni i drugi predstavnici položili su vence i zapalili sveće u spomen na poginule hrvatske borce i civile u ratnim operacijama. Zagrebački nadbiskup i mitropolit kardinal Josip Bozanić održao je molitvu za poginule, a zatim i crkveni obred.
Predsednik vlade Ivo Sanader izjavio je da oseća tugu zbog tragedije koja se tom gradu dogodila pre petnaest godina, ali i ponos jer se u Vukovaru branila Hrvatska. "Vukovar nije branio samo sebe, nego i Hrvatsku, i stoga smo ponosni, ali imamo i obavezu da odamo zahvalnost i poštovanje onima koji su dali svoj život u obrani Vukovara", izjavio je Sanader hodajući u koloni sećanja vukovarskim ulicama.
Predsednik Sabora Vladimir Šeks rekao je da mu u Vukovaru "naviru sećanja na žrtve koje su slomile kičmu jugovojsci". On je kazao da je Dan sećanja na Vukovar sećanje na dane ponosa i slave.
Obeležavanje godišnjice započelo je komemoracijom u dvorištu Opšte bolnice u Vukovaru, kojoj su prisustvovali hrvatski predsednik Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader, predsednik Sabora Vladimir Šeks, ministri, predstavnici političkih stranaka i udruženja ratnih veterana, kao i veliki broj gradjana pristiglih iz cele Hrvatske.
Na Memorijalnom groblju žrtava rata, najviši državni i drugi predstavnici položili su vence i zapalili sveće u spomen na poginule hrvatske borce i civile u ratnim operacijama. Zagrebački nadbiskup i mitropolit kardinal Josip Bozanić održao je molitvu za poginule, a zatim i crkveni obred.
Predsednik vlade Ivo Sanader izjavio je da oseća tugu zbog tragedije koja se tom gradu dogodila pre petnaest godina, ali i ponos jer se u Vukovaru branila Hrvatska. "Vukovar nije branio samo sebe, nego i Hrvatsku, i stoga smo ponosni, ali imamo i obavezu da odamo zahvalnost i poštovanje onima koji su dali svoj život u obrani Vukovara", izjavio je Sanader hodajući u koloni sećanja vukovarskim ulicama.
Predsednik Sabora Vladimir Šeks rekao je da mu u Vukovaru "naviru sećanja na žrtve koje su slomile kičmu jugovojsci". On je kazao da je Dan sećanja na Vukovar sećanje na dane ponosa i slave.
Žene u crnom položile venac, traže oproštaj
Predstavnice nevladine organizacije iz Srbije "Žene u crnom" položile su venac na spomen obeležje žrtvama rata u Vukovaru. Članica te organizacije Vera Vujošević rekla je da su predstavnice "Žena u crnom", organizacije sa sedištem u Beogradu koja okuplja žene iz dvadesetak gradova, došle u Vukovar da bi hrvatske majke zamolile sa oproštaj.
"Žene u crnom", kako je navela Vujoševićeva, u proteklih 15 godina su se zauzimale za kažnjavanje zločina počinjenog nad Vukovarom i drugim mestima i gradovima. "Postoji i ona Srbija koja se ne slaže s onim što je ovde i drugde učinjeno", poručila je ona.
U saopštenju te organizacije, objavljenom u Beogradu, ističe se da se s tugom i osećanjem posramljenosti sećaju tragedije Vukovara, koja je svoju kulminaciju doživela upravo pre 15 godina. "Sećamo se prvog u nizu velikih i neoprostivih zločina koji su počinjeni u naše ime. Sećamo se, znajući da je zlo krenulo iz Beograda", navodi se u saopštenju. Takodje, ističe se i da su od samog početka ratnog nasilja "Žene u crnom" upozoravale "na zločinački karakter Miloševićevog režima, vodjstva Srpske pravoslavne crkve i velikosrpskih ideologa iz SANU".
Ratni sukobi u Vukovaru počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra. Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo izmedju 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnika, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.
Za zločine počinjene tokom ratnih sukoba u Vukovaru Haški tribunal optužio je nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA - Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića i bivšeg predsednika vlade te oblasti Gorana Hadžića.
(Beta/MONDO)
"Žene u crnom", kako je navela Vujoševićeva, u proteklih 15 godina su se zauzimale za kažnjavanje zločina počinjenog nad Vukovarom i drugim mestima i gradovima. "Postoji i ona Srbija koja se ne slaže s onim što je ovde i drugde učinjeno", poručila je ona.
U saopštenju te organizacije, objavljenom u Beogradu, ističe se da se s tugom i osećanjem posramljenosti sećaju tragedije Vukovara, koja je svoju kulminaciju doživela upravo pre 15 godina. "Sećamo se prvog u nizu velikih i neoprostivih zločina koji su počinjeni u naše ime. Sećamo se, znajući da je zlo krenulo iz Beograda", navodi se u saopštenju. Takodje, ističe se i da su od samog početka ratnog nasilja "Žene u crnom" upozoravale "na zločinački karakter Miloševićevog režima, vodjstva Srpske pravoslavne crkve i velikosrpskih ideologa iz SANU".
Ratni sukobi u Vukovaru počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra. Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo izmedju 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnika, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.
Za zločine počinjene tokom ratnih sukoba u Vukovaru Haški tribunal optužio je nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA - Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića i bivšeg predsednika vlade te oblasti Gorana Hadžića.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.