Parafiranjem mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu (BiH) 21. novembra 1995. godine, zvanično je okončan troipogodišnji rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tudjman i Srbije Slobodan Milošević.
Mirovni sporazum su tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. Milošević, Tudjman i Izetbegović zvanično potpisali u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da medjusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na medjusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.
Sva trojica glavnih aktera Dejtonskog sporazuma Tudjman, Izetbegović i Milošević su u medjuvremenu preminuli.
Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović koji je, kao tadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, bio jedan od učesnika u nastajanju Dejtonskog sporazuma, dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu 20.
januara 2003. pred kojim je četiri godine ranije optužen za ratne zločine na Kosovu.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Prvih pet godina nakon postizanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra medjunardonim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.
Poslednji put predstavnici država potpisnica i medjunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tudjman i Srbije Slobodan Milošević.
Mirovni sporazum su tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. Milošević, Tudjman i Izetbegović zvanično potpisali u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da medjusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na medjusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.
Sva trojica glavnih aktera Dejtonskog sporazuma Tudjman, Izetbegović i Milošević su u medjuvremenu preminuli.
Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović koji je, kao tadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, bio jedan od učesnika u nastajanju Dejtonskog sporazuma, dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu 20.
januara 2003. pred kojim je četiri godine ranije optužen za ratne zločine na Kosovu.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Prvih pet godina nakon postizanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra medjunardonim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.
Poslednji put predstavnici država potpisnica i medjunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Dejtonski sporazum ispunio istorijsku funkciju
Ambasadori zemalja potpisnica i garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini ocenili su da će datum kada je potpisan sporazum "ostati zapisan u istoriji BiH, jer je angažmanom medjunarodne zajednice i domaćih snaga zaustavljen najkravaviji rat".
Članovi Predsedništva BiH su u utorak, povodom obeležavanja jedanaeste godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u Sarajevu razgovarali sa ambasadorima u BiH, čije su zemlje potpisnice sporazuma.
Prijemu u Predsedništvu su prisustvovali ambasador SAD u BiH Daglas Meklheni, Velike Britanije Metju Rajkroft, Nemačke Mihael Šmunk, Francuske Mariz Bernio, Ruske Federacije Igor Kalabukhov i Evropske unije Dimitris Kurkulas.
Ambasadori smatraju da je Dejtonski sporazum "donevši mir, stabilnost ali i vidan progres, ispunio svoju istorijsku funkciju".
Naglašena je obaveza implementacije reformskih procesa u BiH, ali i potreba promena Ustava BiH. Ambasadori su istakli da konačan dogovor o tom pitanju treba da postignu domaći političari.
Povodom obeležavanja jedanaeste godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, ambasada SAD u BiH organizovaće u utorak uveče svečanost u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Obeležavanju godišnjice Dejtonskog sporazuma prisustvovaće najviši domaći i medjunarodni zvaničnici u BiH, a nastupiće i Sarajevska filharmonija.
(Beta)
Članovi Predsedništva BiH su u utorak, povodom obeležavanja jedanaeste godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u Sarajevu razgovarali sa ambasadorima u BiH, čije su zemlje potpisnice sporazuma.
Prijemu u Predsedništvu su prisustvovali ambasador SAD u BiH Daglas Meklheni, Velike Britanije Metju Rajkroft, Nemačke Mihael Šmunk, Francuske Mariz Bernio, Ruske Federacije Igor Kalabukhov i Evropske unije Dimitris Kurkulas.
Ambasadori smatraju da je Dejtonski sporazum "donevši mir, stabilnost ali i vidan progres, ispunio svoju istorijsku funkciju".
Naglašena je obaveza implementacije reformskih procesa u BiH, ali i potreba promena Ustava BiH. Ambasadori su istakli da konačan dogovor o tom pitanju treba da postignu domaći političari.
Povodom obeležavanja jedanaeste godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, ambasada SAD u BiH organizovaće u utorak uveče svečanost u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Obeležavanju godišnjice Dejtonskog sporazuma prisustvovaće najviši domaći i medjunarodni zvaničnici u BiH, a nastupiće i Sarajevska filharmonija.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
