Sudeći prema broju neradnih prazničkih dana, ubjedljivi rekorder u praznovanju je narod Republike Srpske, koji samo u januaru zvanično koristi 10 neradnih dana - za Novu godinu, Božić, Dan Republike, Srpsku novu godinu, Bogojavljenje i Svetog Savu.

Na osnovu Zakona o slavama i svetkovinama, neradni dani su 1. i 2. januar, tri dana Božića, Dan Republike 9. januar, Srpska nova godina - 14. i 15. januar, Bogojavljenje - 19. januar i Sveti Sava - 27. januar.

Zaposleni u Srbiji praznovaće 2007. godine osam dana za državne praznike i još po jedan za verski praznik.

Prema važećem saveznom Zakonu o praznicima u Srbiji neradni dani su 1. i 2. januar za proslavu Nove godine, zatim 7. januar, prvi dan pravoslavnog Božića koji sledeće godine pada u nedelju i ne pomera se za ponedeljak, jer je verski, a ne državni praznik.

Neradni dan je i 15. februar, na Sretenje, kada se slavi Dan državnosti Srbije, Savezne Republike Jugoslavije, 27. april, neradan je jedan dan, a zahvaljujući tekovinama svetske radničke klase, za medjunarodni Praznik rada ne radi se 1. i 2. maja.

U Hrvatskoj je za državne praznike neradno ukupno 15 dana, a uz to pravo na po jedan neradni dan imaju gradjani koji 7. januara slave Božić, pripadnici islamske veroispovesti u dane Ramazanskog i Kurban Bajrama, kao i Jevreji u dane Roš Hašane i Jom Kipura.

Slovenci, prema zvaničnom kalendaru svetkovina, praznuju 12 dana u godini, koliko i Grci, dok Madjari, zbog državnih praznika, ne idu na posao devet radnih dana tokom godine.

(Tanjug)