Sa nastupajućom novom godinom, Slovenija kao prva medju novim članicama Evropske unije preuzima i zajedničku evropsku valutu evro.
Petnaest godina star tolar odlazi u istoriju, kao što su u prošlom milenijumu otišla još tri sredstva plaćanja na tim prostorima - krajcar, austrougarska kruna i jugoslovenski dinar.
Sa tolarom su Slovenci proveli godine za koje se slobodno može reći da su bile vreme najvećeg blagostanja ove bivše jugoslovenske republike. Sa njime u džepu su zabeležili više od petodstotni godišnji rast privrede, evropski nisku inflaciju, ulazak zemlje u EU i NATO.
Sa evrom Slovenija postaje deo područja od preko tri milijarde ljudi, kojima je evro nacionalna i zajednička valuta. Slovenačka ekonomija će od toga zasigurno imati koristi, iako će zemlja izgubiti jedan od važnih oblika svoje suverenosti - monetarnu suverenost.
Slovenački prelazak na evro desiće se na način "velikog praska". U ponoć na prelasku stare u novu godinu 2007, guverner Banke Slovenije Mitja Gaspari će simbolično podići prvi iznos, rekao je, "dovoljan za jutarnju kafu i novine", i dati izjavu za javnost. Tada će proraditi i bankomati u zemlji, koji će umesto tolara, komitente poslužiti sveže odštampanim i skovanim novim novcem. (Beta)
U novogodišnjoj noći 2008. godine evro će prihvatiti Kipar, Malta, Estonija i Litvanija, a 2009. godine Slovačka i Litva, 1. januara 2010. Bugarska i Češka, a 2011. Madjarska, Poljska i Rumunija.
Kovanice evra imaju već Monako, Vatikan i San Marino, a koriste ga i Andora, Kosovo, Crna Gora i francuska prekomorska područja. Za evro su vezane i valute BiH, Zelenortskih ostrva, Francuske Polinezije i 14 afričkih država.
(Beta)
Petnaest godina star tolar odlazi u istoriju, kao što su u prošlom milenijumu otišla još tri sredstva plaćanja na tim prostorima - krajcar, austrougarska kruna i jugoslovenski dinar.
Sa tolarom su Slovenci proveli godine za koje se slobodno može reći da su bile vreme najvećeg blagostanja ove bivše jugoslovenske republike. Sa njime u džepu su zabeležili više od petodstotni godišnji rast privrede, evropski nisku inflaciju, ulazak zemlje u EU i NATO.
Sa evrom Slovenija postaje deo područja od preko tri milijarde ljudi, kojima je evro nacionalna i zajednička valuta. Slovenačka ekonomija će od toga zasigurno imati koristi, iako će zemlja izgubiti jedan od važnih oblika svoje suverenosti - monetarnu suverenost.
Slovenački prelazak na evro desiće se na način "velikog praska". U ponoć na prelasku stare u novu godinu 2007, guverner Banke Slovenije Mitja Gaspari će simbolično podići prvi iznos, rekao je, "dovoljan za jutarnju kafu i novine", i dati izjavu za javnost. Tada će proraditi i bankomati u zemlji, koji će umesto tolara, komitente poslužiti sveže odštampanim i skovanim novim novcem. (Beta)
U novogodišnjoj noći 2008. godine evro će prihvatiti Kipar, Malta, Estonija i Litvanija, a 2009. godine Slovačka i Litva, 1. januara 2010. Bugarska i Češka, a 2011. Madjarska, Poljska i Rumunija.
Kovanice evra imaju već Monako, Vatikan i San Marino, a koriste ga i Andora, Kosovo, Crna Gora i francuska prekomorska područja. Za evro su vezane i valute BiH, Zelenortskih ostrva, Francuske Polinezije i 14 afričkih država.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
