Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić ocenio je da izjave tužioca Haškog tribunala Džefrija Najsa ukazuju da postoje elementi zbog kojih bi morao biti obnovljen postupak po tužbi BiH protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu. Član pravnog tima Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu Saša Obradović ocenjuje da nema pravnog osnova za reviziju postupka.
Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić ocenio je da izjave tužioca Haškog tribunala Džefrija Najsa ukazuju da postoje elementi zbog kojih bi morao biti obnovljen postupak po tužbi BiH protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu.
Silajdžić je, kako prenose sarajevski mediji, naveo da BiH ima pravo da traži obnavljanje procesa u roku od 10 godina od dana izricanja presude, ali i upozorio da u vezi s pokretanjem te inicijative Predsedništvo BiH ne može postići konsenzus.
"Članovi Predsedništva iz redova bošnjačkog i hrvatskog naroda mogu o tome doneti odluku preglasavanjem, ali predsedavajući (Nebojša) Radmanović se može pozvati na vitalni nacionalni interes Republike Srpske, kao što je to uradio u vezi s odlukom da Srbiji bude upućen zahtev da ispoštuje obavezu prema BiH po konvenciji o genocidu i izruči optužene za ratne zločine koji se nalaze na teritoriji Srbije", rekao je Silajdžić.
Silajdžić smatra da je Najsova tvrdnja "još jedan dokaz da Medjunarodni sud pravde nije imao sve potrebne dokumente na raspolaganju, a pogotovo ne vojni arhiv Srbije".
U telefonskoj izjavi Tanjugu iz Haga, Obradović je odbacio mogućnost da je Srbija, kako su preneli neki mediji, "zatajila neka dokumenta" u tom procesu, kako bi prikrila svoju ulogu u ratu u BiH.
Obradović, koji je jedan od kozastupnika Srbije u tom sporu, ukazao je da ti dokumenti, koji se navode u medijima, "nisu podobni da se izvrši revizija sudskog postupka".
U sporu pred Medjunarodnim sudom pravde BiH je podnela poverljive dokumente, o čijom relevantnosti se sud izjasnio u presudi, kazao je Obradović, dodajući da zbog oznake poverljivosti o njima ne može da govori.
On je rekao da Medjunarodni sud pravde nikada nije usvojio zahtev neke zemlje za reviziju postupka, precizirajući da je u članu 61 Statuta Medjunarodnog suda pravde navedeno u kojim slučajevima je dozvoljena revizija.
Prema Statutu suda, revizija je dozvoljena ukoliko su u pitanju nove činjenice, a zemlja koja traži reviziju mora dokazati da za njih nije znala u toku sudskog spora, kao i da te nove činjenice moraju biti odlučujuće za presudu.
Revizija spora može se tražiti u roku od šest meseci od kada je bitna činjenica otkrivena, a najkasnije za 10 godina od odnošenja presude, objasnio je Obradović.
Medjunarodni sud pravde je u presudi o genocidu na osnovu tužbe BiH utvrdio da su bosanski Srbi počinili genocid u Srebrenici, ali da nema dovoljno dokaza da su te snage delovale po "nalozima" ili pod "kontrolom" Srbije.
Neki mediji su prošle sedmice objavili da je Srbija u postupku pred Medjunarodnim sudom pravde, uz odobrenje Tužilaštva Haškog suda, zatajila neke od ključnih dokaza svoje uloge u ratu u BiH od 1992. do 1995. godine.
Najs, koji je bio tužilac u procesu protiv Slobodana Miloševića, optužio je glavnog tužioca Haškog tribunala Karlu del Ponte da je sa Beogradom napravila nagodbu o embargu na dokumente koje je zvanični Beograd dostavio Haškom tribunalu u vezi sa sudjenjem bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije.
U pismu, koje je objavila zagrebačka štampa, Najs tvrdi da takva nagodba "nije imala pravnu osnovu" i da je poslužila Beogradu da od Medjunarodnog suda pravde u Hagu "prikrije dokaze o umešanosti SRJ u ratove u Hrvatskoj i BiH".
(Tanjug)
Silajdžić je, kako prenose sarajevski mediji, naveo da BiH ima pravo da traži obnavljanje procesa u roku od 10 godina od dana izricanja presude, ali i upozorio da u vezi s pokretanjem te inicijative Predsedništvo BiH ne može postići konsenzus.
"Članovi Predsedništva iz redova bošnjačkog i hrvatskog naroda mogu o tome doneti odluku preglasavanjem, ali predsedavajući (Nebojša) Radmanović se može pozvati na vitalni nacionalni interes Republike Srpske, kao što je to uradio u vezi s odlukom da Srbiji bude upućen zahtev da ispoštuje obavezu prema BiH po konvenciji o genocidu i izruči optužene za ratne zločine koji se nalaze na teritoriji Srbije", rekao je Silajdžić.
Silajdžić smatra da je Najsova tvrdnja "još jedan dokaz da Medjunarodni sud pravde nije imao sve potrebne dokumente na raspolaganju, a pogotovo ne vojni arhiv Srbije".
Obradović: Nema pravnog osnova za reviziju postupka
Član pravnog tima Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu Saša Obradović ocenio je u ponedeljak da nema pravnog osnova za reviziju postupka po tužbi BiH protiv SRJ za genocid pred tim sudom.U telefonskoj izjavi Tanjugu iz Haga, Obradović je odbacio mogućnost da je Srbija, kako su preneli neki mediji, "zatajila neka dokumenta" u tom procesu, kako bi prikrila svoju ulogu u ratu u BiH.
Obradović, koji je jedan od kozastupnika Srbije u tom sporu, ukazao je da ti dokumenti, koji se navode u medijima, "nisu podobni da se izvrši revizija sudskog postupka".
U sporu pred Medjunarodnim sudom pravde BiH je podnela poverljive dokumente, o čijom relevantnosti se sud izjasnio u presudi, kazao je Obradović, dodajući da zbog oznake poverljivosti o njima ne može da govori.
On je rekao da Medjunarodni sud pravde nikada nije usvojio zahtev neke zemlje za reviziju postupka, precizirajući da je u članu 61 Statuta Medjunarodnog suda pravde navedeno u kojim slučajevima je dozvoljena revizija.
Prema Statutu suda, revizija je dozvoljena ukoliko su u pitanju nove činjenice, a zemlja koja traži reviziju mora dokazati da za njih nije znala u toku sudskog spora, kao i da te nove činjenice moraju biti odlučujuće za presudu.
Revizija spora može se tražiti u roku od šest meseci od kada je bitna činjenica otkrivena, a najkasnije za 10 godina od odnošenja presude, objasnio je Obradović.
Medjunarodni sud pravde je u presudi o genocidu na osnovu tužbe BiH utvrdio da su bosanski Srbi počinili genocid u Srebrenici, ali da nema dovoljno dokaza da su te snage delovale po "nalozima" ili pod "kontrolom" Srbije.
Neki mediji su prošle sedmice objavili da je Srbija u postupku pred Medjunarodnim sudom pravde, uz odobrenje Tužilaštva Haškog suda, zatajila neke od ključnih dokaza svoje uloge u ratu u BiH od 1992. do 1995. godine.
Najs, koji je bio tužilac u procesu protiv Slobodana Miloševića, optužio je glavnog tužioca Haškog tribunala Karlu del Ponte da je sa Beogradom napravila nagodbu o embargu na dokumente koje je zvanični Beograd dostavio Haškom tribunalu u vezi sa sudjenjem bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije.
U pismu, koje je objavila zagrebačka štampa, Najs tvrdi da takva nagodba "nije imala pravnu osnovu" i da je poslužila Beogradu da od Medjunarodnog suda pravde u Hagu "prikrije dokaze o umešanosti SRJ u ratove u Hrvatskoj i BiH".
(Tanjug)
