Predviđeni okvir duela, jedinog u kampanji, tražio je odgovore, vizije i programe na pitanja ekonomskog razvoja, investicija, spoljne politike, korupcije, organizovanog kriminala, integracije u EU i NATO.
Protivkandidat vlasti Miodrag Lekić, međutim, nije ponudio konkretne odgovore na ponuđene teme, a vreme je koristio napadajući Vujanovića i postavljajući mu brojna pitanja.
Kandidat iza koga je stala kompletna parlamentarna opozicija pokušao je da prikaže Vujanovića kao partijskog lojalistu, "pod starateljstvom" lidera vladajuće DPS, Mila Djukanovića, "nezapaženog u javnom životu" i kao predsednika koji je "degradirao" tu državnu funkciju.
Zamerio mu je odsutsvo lične inicijative sa funkcija predsednika države o nekim važnim pitanjima koja opterećuju društvo i to što se, po Lekiću, nije distancirao od "loših" politika i brojnih afera.
Ključna Vujanovićeva zamerka Lekiću je to što dobar deo života nije bio u Crnoj Gori, zbog čega "ne poznaje sistem", pa bi sa pozicije predsednika države "delovao anarhično" i izazvao "totalni haos" u državi.
Lekić je naveo da je politička, ekonomska i moralna situacija uzemlji "dramatično loša", dok je Vujanović predvideo izlazak iz ekonomske krize, obećavajući više stranih investicija.
"Tokom kampanje obišao sam Crnu Goru, zatekao zatvorene fabrike I hotele, ljude bez posla. Mi imamo krizu investicija zbog nepostojanja pravnog ambijenta koji im garantuje sigurnost. Imamo problematične investitore, koje su doveli problematični ljudi", odgovorio je Lekić, aludirajući na prodaju fabrike aluminijuma ruskom partner koji je ostavio ogromne dugove.
Lekić je zamerio zvaničnoj Podgorici i Vujanoviću kao njenom reprezentu, na odnosu prema Kosovu i ocenio da je imala "servilan" odnos prema priznanju, sledeći politiku većine država EU.
Ocenio je da na Kosovu postoje brojna otvorena pitanja "severno od Ibra, pitanje pravoslavne enklave" i zamerio zvaničnoj Podgorici što o tome nema stav i proaktivniji odnos.
Lekić je kazao da nikada ne bi priznao Kosovo na način na koji je to uradila crnogorska vlast i da bi za taj potez i tako "važno pitanje u regionu konsultovao narod".
Vujanović smatra da je pozicija Crne Gore bila odgovorna, da ona podstiče dijalog dve strane te, da je "osetljivo" da Podgorica predlaže rešenja.
Malo je toga bilo u televizijskom duelu oko čega su se poklopila gledišta dvojice kandidata, a redak zajednički stav je potreba referenduma oko NATO-a i nesporna potreba članstva zemlje u EU.
Dok kandidat vlasti otvoreno podržava članstvo u NATO, Lekić ga uslovljava potrebom izvinjenja za stradanje u Murinu tokom bombardovanja SRJ i "preferira bezbednosnu integraciju" u okviru EU.
Lekić je zamerio vlasti i odnos prema razgraničenju sa Hrvatskom, na poluostrvu Prevlaka i ocenio da međuvladina komisija nije ništa uradila po tom pitanju, rizikujući da izgubi kontrolu nad ulazom u Bokokotorski zaliv.
"Nije to pitanje koje opterećuje odnose sa Hrvatskom. Zagreb neće blokrati naš put ka EU. Nama se ne žuri. Na Prevlaci funkcioniše privremeno rešenje i ako se on ne nađe u bilateralnom odnosu, presudiće međunarodna arbitraža", kazao je Vujanović i poručio da Crna Gora želi da zadrži kontrolu nad ulazom u Boku.
Kandidat Lekić je zamerio Vujanoviću što je za pet godina mandata odbio da potpiše samo dva zakona, što se ograđuje i ne saopštava svoj stav o mnogim aferama i optužio ga da je odgovoran za situaciju oko fabrike aluminijuma u Podgorici, čiji dugovi ozbiljno opterećuju crnogorsku ekonomiju.
Lekić smatra da Vujanović ima "dvostruku" odgovostnost oko afere "snimak", dokaza iznesenih u medijma o zloupotrebama državnih resursa pri zapošljavanju, dodeli kredita i državne pomoći pristalicama vladajuće partije.
Lekić ocenjuje da je Vujanović trebalo javno da prozove tužioca I da sa pozicije predsednika države traži istrage koje ukazuju na veze vlasti sa organizovanim kriminalom.
U završnim porukama Vujanović je ponovio da će promovsati Crnu Goru kao dobrog suseda, međunarodnog parnera, da će zalagati za međuetnicki i religijski sklad, da će raditi na privlačenju investitora i njenom ubrzanom putu ka EU I NATO.
Lekić je najavio borbu protiv organizovanog kriminala, saradnju sa institucijama sistema i veću samostalnost na funkciji predsednika države.
Preziborna tišina za predsedničke izbore počinje večeras u pono i biće na snazi do zatvaranja birališta u ndđelju 7. aprila.
(Beta, foto: screenshot/YouTube)
Protivkandidat vlasti Miodrag Lekić, međutim, nije ponudio konkretne odgovore na ponuđene teme, a vreme je koristio napadajući Vujanovića i postavljajući mu brojna pitanja.
Kandidat iza koga je stala kompletna parlamentarna opozicija pokušao je da prikaže Vujanovića kao partijskog lojalistu, "pod starateljstvom" lidera vladajuće DPS, Mila Djukanovića, "nezapaženog u javnom životu" i kao predsednika koji je "degradirao" tu državnu funkciju.
Zamerio mu je odsutsvo lične inicijative sa funkcija predsednika države o nekim važnim pitanjima koja opterećuju društvo i to što se, po Lekiću, nije distancirao od "loših" politika i brojnih afera.
Ključna Vujanovićeva zamerka Lekiću je to što dobar deo života nije bio u Crnoj Gori, zbog čega "ne poznaje sistem", pa bi sa pozicije predsednika države "delovao anarhično" i izazvao "totalni haos" u državi.
Lekić je naveo da je politička, ekonomska i moralna situacija uzemlji "dramatično loša", dok je Vujanović predvideo izlazak iz ekonomske krize, obećavajući više stranih investicija.
"Tokom kampanje obišao sam Crnu Goru, zatekao zatvorene fabrike I hotele, ljude bez posla. Mi imamo krizu investicija zbog nepostojanja pravnog ambijenta koji im garantuje sigurnost. Imamo problematične investitore, koje su doveli problematični ljudi", odgovorio je Lekić, aludirajući na prodaju fabrike aluminijuma ruskom partner koji je ostavio ogromne dugove.
Lekić je zamerio zvaničnoj Podgorici i Vujanoviću kao njenom reprezentu, na odnosu prema Kosovu i ocenio da je imala "servilan" odnos prema priznanju, sledeći politiku većine država EU.
Ocenio je da na Kosovu postoje brojna otvorena pitanja "severno od Ibra, pitanje pravoslavne enklave" i zamerio zvaničnoj Podgorici što o tome nema stav i proaktivniji odnos.
Lekić je kazao da nikada ne bi priznao Kosovo na način na koji je to uradila crnogorska vlast i da bi za taj potez i tako "važno pitanje u regionu konsultovao narod".
Vujanović smatra da je pozicija Crne Gore bila odgovorna, da ona podstiče dijalog dve strane te, da je "osetljivo" da Podgorica predlaže rešenja.
Malo je toga bilo u televizijskom duelu oko čega su se poklopila gledišta dvojice kandidata, a redak zajednički stav je potreba referenduma oko NATO-a i nesporna potreba članstva zemlje u EU.
Dok kandidat vlasti otvoreno podržava članstvo u NATO, Lekić ga uslovljava potrebom izvinjenja za stradanje u Murinu tokom bombardovanja SRJ i "preferira bezbednosnu integraciju" u okviru EU.
Lekić je zamerio vlasti i odnos prema razgraničenju sa Hrvatskom, na poluostrvu Prevlaka i ocenio da međuvladina komisija nije ništa uradila po tom pitanju, rizikujući da izgubi kontrolu nad ulazom u Bokokotorski zaliv.
"Nije to pitanje koje opterećuje odnose sa Hrvatskom. Zagreb neće blokrati naš put ka EU. Nama se ne žuri. Na Prevlaci funkcioniše privremeno rešenje i ako se on ne nađe u bilateralnom odnosu, presudiće međunarodna arbitraža", kazao je Vujanović i poručio da Crna Gora želi da zadrži kontrolu nad ulazom u Boku.
Kandidat Lekić je zamerio Vujanoviću što je za pet godina mandata odbio da potpiše samo dva zakona, što se ograđuje i ne saopštava svoj stav o mnogim aferama i optužio ga da je odgovoran za situaciju oko fabrike aluminijuma u Podgorici, čiji dugovi ozbiljno opterećuju crnogorsku ekonomiju.
Lekić smatra da Vujanović ima "dvostruku" odgovostnost oko afere "snimak", dokaza iznesenih u medijma o zloupotrebama državnih resursa pri zapošljavanju, dodeli kredita i državne pomoći pristalicama vladajuće partije.
Lekić ocenjuje da je Vujanović trebalo javno da prozove tužioca I da sa pozicije predsednika države traži istrage koje ukazuju na veze vlasti sa organizovanim kriminalom.
U završnim porukama Vujanović je ponovio da će promovsati Crnu Goru kao dobrog suseda, međunarodnog parnera, da će zalagati za međuetnicki i religijski sklad, da će raditi na privlačenju investitora i njenom ubrzanom putu ka EU I NATO.
Lekić je najavio borbu protiv organizovanog kriminala, saradnju sa institucijama sistema i veću samostalnost na funkciji predsednika države.
Preziborna tišina za predsedničke izbore počinje večeras u pono i biće na snazi do zatvaranja birališta u ndđelju 7. aprila.
(Beta, foto: screenshot/YouTube)
Pridruži se MONDO zajednici.