Prosečno na namirnice trošimo 21.612 dinara mesečno ili oko 43 odsto svih porodičnih prihoda.
Prema toj računici, svaki član domaćinstva mesečno mora da se ishrani sa 7.204 dinara, što znači da dnevno na raspolaganju za doručak, ručak i večeru imamo 240 dinara. Po obroku - 80 dinara.
Tako pokazuju statistički podaci o troškovima tročlanih porodica u Srbiju. Na jugu naše zemlje, međutim, situacija je još "tužnija", pišu "Novosti".
Tamo domaćinstva u gradovima za hranu odvajaju 48,6 odsto, a u selima čak 51 odsto svojih primanja.
Ovakva matematika kaže da svaki član seoske familije mesečno za hranu može da da samo 6.502 dinara.
Dnevno mogu da odvoje 202 dinara, a po obroku 67 dinara.
Za nešto više od 200 dinara moguće je kupiti pola hleba, pola kilograma krompira, toliko jabuka i 400 grama najjeftinijeg mesa sa kostima.
Pre dve godine svaki član porodice mesečno za hranu na raspolaganju je imao 8.546 dinara, odnosno 285 dinara dnevno. Na obrok mogao je da potroši 95 dinara.
Posle hrane i pića, u strukturi lične potrošnje, slede izdaci za stanovanje, vodu i struju sa učešćem od 15,8 odsto, zatim transport sa 7,9, komunikacije sa četiri, a ostali lični predmeti i usluge sa 4,7 odsto. Stanovanje, struja, gas najviše "koštaju" Vojvođane - 16,3 odsto primanja, transport stanovnike Šumadije i zapadne Srbije 8,4 odsto, komunikacije Vojvođane 4,4, a ostali proizvodi i usluge, Beograđane sa 5,6 odsto mesečnih prihoda.
"To što se u Srbiji najveći deo kućnog budžeta izdvaja za zadovoljenje egzistencijalnih potreba samo po sebi govori tome u kolikoj se krizi živi", smatra Saša Đogović, ekonomista, i dodaje da takvi parametri kod nas važe već godinama. "Južni deo Srbije raspolaže nižim prihodima, slabija je kupovna moć, i logično je da u odnosu na sever zemlje skoro 10 odsto više mesečnih primanja usmeravaju na hranu", kaže on za "Novosti".
U potrošačkim organizacijama tvrde da je realna situacija još dramatičnija, posebno u unutrašnjosti zemlje.
"U Srbiji se o standardu ne može ni govoriti, već o bukvalnom preživljavanju", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. "O tome mogu da pričaju građani iz razvijenih dražava, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja"
Od ukupno raspoloživih sredstava, 94,3 odsto čine prihodi u novcu, a 5,7 odsto su prihodi u naturi.
Domaćinstva sa gradskog područja u Srbiji lane su mesečno raspolagala sa 53.666, a ostala sa 48.399 dinara. Prosečni prihodi od penzija od 30,2 odsto "opasno" se približavaju platama od svega 33 odsto. Na Jugu Srbije za oko pet osto veći su prihodi porodica najstarijih sugrađana od onih u radnom odnosu.
Prema toj računici, svaki član domaćinstva mesečno mora da se ishrani sa 7.204 dinara, što znači da dnevno na raspolaganju za doručak, ručak i večeru imamo 240 dinara. Po obroku - 80 dinara.
Tako pokazuju statistički podaci o troškovima tročlanih porodica u Srbiju. Na jugu naše zemlje, međutim, situacija je još "tužnija", pišu "Novosti".
Tamo domaćinstva u gradovima za hranu odvajaju 48,6 odsto, a u selima čak 51 odsto svojih primanja.
Ovakva matematika kaže da svaki član seoske familije mesečno za hranu može da da samo 6.502 dinara.
Dnevno mogu da odvoje 202 dinara, a po obroku 67 dinara.
Za nešto više od 200 dinara moguće je kupiti pola hleba, pola kilograma krompira, toliko jabuka i 400 grama najjeftinijeg mesa sa kostima.
Pre dve godine svaki član porodice mesečno za hranu na raspolaganju je imao 8.546 dinara, odnosno 285 dinara dnevno. Na obrok mogao je da potroši 95 dinara.
Posle hrane i pića, u strukturi lične potrošnje, slede izdaci za stanovanje, vodu i struju sa učešćem od 15,8 odsto, zatim transport sa 7,9, komunikacije sa četiri, a ostali lični predmeti i usluge sa 4,7 odsto. Stanovanje, struja, gas najviše "koštaju" Vojvođane - 16,3 odsto primanja, transport stanovnike Šumadije i zapadne Srbije 8,4 odsto, komunikacije Vojvođane 4,4, a ostali proizvodi i usluge, Beograđane sa 5,6 odsto mesečnih prihoda.
"To što se u Srbiji najveći deo kućnog budžeta izdvaja za zadovoljenje egzistencijalnih potreba samo po sebi govori tome u kolikoj se krizi živi", smatra Saša Đogović, ekonomista, i dodaje da takvi parametri kod nas važe već godinama. "Južni deo Srbije raspolaže nižim prihodima, slabija je kupovna moć, i logično je da u odnosu na sever zemlje skoro 10 odsto više mesečnih primanja usmeravaju na hranu", kaže on za "Novosti".
U potrošačkim organizacijama tvrde da je realna situacija još dramatičnija, posebno u unutrašnjosti zemlje.
"U Srbiji se o standardu ne može ni govoriti, već o bukvalnom preživljavanju", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. "O tome mogu da pričaju građani iz razvijenih dražava, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja"
Od ukupno raspoloživih sredstava, 94,3 odsto čine prihodi u novcu, a 5,7 odsto su prihodi u naturi.
Domaćinstva sa gradskog područja u Srbiji lane su mesečno raspolagala sa 53.666, a ostala sa 48.399 dinara. Prosečni prihodi od penzija od 30,2 odsto "opasno" se približavaju platama od svega 33 odsto. Na Jugu Srbije za oko pet osto veći su prihodi porodica najstarijih sugrađana od onih u radnom odnosu.
ŠTA SVE NE JEDEMO
Potrošnja hrane u Srbiji je u padu, rekao je za Tanjug ekspert u Privrednoj komori Srbije (PKS) Vojislav Stanković, i izneo podatak da je prošle godine u zemlji potrošeno 2,4 odsto hleba i peciva manje nego 2011. godine, kao i 6,5 odsto mesa, 4,7 odsto mleka i 4,5 odsto šećera, a smanjena je i potrošnja voća i povrća.
Po potrošnji hrane, značajno zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope, dok nizak životni standard doprinosi smanjenom obimu prometa i potrošnje poljoprivredno prehrambneih proizvoda, istakao je on.
Stanković je objasnio da je ukupna potrošnja hleba i peciva 2011. bila 107,3 kilograma po članu domaćinstva, prošle godine 104,7 kilograma, dok je ukupna potrošnja svih vrsta svežeg mesa 2012. iznosila 41,9 kilograma, što je manje za 6,5 procenata nego godinu ranije.
Najveći pad potrošnje je kod svinjskog mesa 12,7 odsto, ribe 14,8 odsto, a opala je potrošnja i živinskog mesa koje spada u jeftinije kategorije mesa.
Zabeležen je rast potrošnje goveđeg mesa za 10 procenata, ali se manje jede ovčije, kozje i jagnjeće meso, naveo je Stanković.
Prošle godine smo se, prema istim podacima, manje i sladili pa je potrošnja šećera manja za 4,5 odsto ali smo potrošili jestivog ulja više za 0,8 odsto nego 2011.
Potrošnja mleka pala je sa 57,8 na 55,1 litar, domaćeg sira sa 11,4 na 10,8. kilograma dok smo manje jeli gotovo sve vrste voća i povrća.
Za skoro kilogram manje pojeli smo pomorandži, svega 3,9 kilograma, banana 9,4 odsto, jabuka tri odsto, krušaka 7,1 odsto, a trešanja i višanja čak dvadesetak procenata.
Slična je situacija i sa povrćem, a kako je istakao Stanković, uticaj suše i manji obim proizvodnje tih proizvoda manifestovao se na manju ponudu i više cene u uslovima skromnih zarada stanovništva.
Sve manje jedemo, ali sve više izdvajamo za hranu jer je u strukturi lične potrošnje, najveći udeo upravo imaju hrana i bezalkoholna pića 43,2 odsto, dok je taj iznos u Evropskoj uniji u proseku 18 odsto, ukazao je on.
Izdaci za hranu u Velikoj Britaniji iznose 12 odsto, 13 procenata u Luksemburgu i Nemačkoj, a 38 u Rumuniji, dodao je Stanković.
On je podsetio da je u Srbiji prosečna neto zarada isplaćena u decembru 2012. godine bila 46.923 dinara dok je prosečna potrošačka korpa iznosila 63 761,88 dinara. Za pokriće potrošačke korpe u decembru, bilo je potrebno 1,36 prosečnih zarada.
U prošloj godini, zabeležen je rast potrošačkih cena, od 12,2 procenta, što je najviše za poslednjjih pet godina, a najviše su poskupeli hrana i piće.
(MONDO, foto: Guiliver/Getty Images/Thinkstock)
Po potrošnji hrane, značajno zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope, dok nizak životni standard doprinosi smanjenom obimu prometa i potrošnje poljoprivredno prehrambneih proizvoda, istakao je on.
Stanković je objasnio da je ukupna potrošnja hleba i peciva 2011. bila 107,3 kilograma po članu domaćinstva, prošle godine 104,7 kilograma, dok je ukupna potrošnja svih vrsta svežeg mesa 2012. iznosila 41,9 kilograma, što je manje za 6,5 procenata nego godinu ranije.
Najveći pad potrošnje je kod svinjskog mesa 12,7 odsto, ribe 14,8 odsto, a opala je potrošnja i živinskog mesa koje spada u jeftinije kategorije mesa.
Zabeležen je rast potrošnje goveđeg mesa za 10 procenata, ali se manje jede ovčije, kozje i jagnjeće meso, naveo je Stanković.
Prošle godine smo se, prema istim podacima, manje i sladili pa je potrošnja šećera manja za 4,5 odsto ali smo potrošili jestivog ulja više za 0,8 odsto nego 2011.
Potrošnja mleka pala je sa 57,8 na 55,1 litar, domaćeg sira sa 11,4 na 10,8. kilograma dok smo manje jeli gotovo sve vrste voća i povrća.
Za skoro kilogram manje pojeli smo pomorandži, svega 3,9 kilograma, banana 9,4 odsto, jabuka tri odsto, krušaka 7,1 odsto, a trešanja i višanja čak dvadesetak procenata.
Slična je situacija i sa povrćem, a kako je istakao Stanković, uticaj suše i manji obim proizvodnje tih proizvoda manifestovao se na manju ponudu i više cene u uslovima skromnih zarada stanovništva.
Sve manje jedemo, ali sve više izdvajamo za hranu jer je u strukturi lične potrošnje, najveći udeo upravo imaju hrana i bezalkoholna pića 43,2 odsto, dok je taj iznos u Evropskoj uniji u proseku 18 odsto, ukazao je on.
Izdaci za hranu u Velikoj Britaniji iznose 12 odsto, 13 procenata u Luksemburgu i Nemačkoj, a 38 u Rumuniji, dodao je Stanković.
On je podsetio da je u Srbiji prosečna neto zarada isplaćena u decembru 2012. godine bila 46.923 dinara dok je prosečna potrošačka korpa iznosila 63 761,88 dinara. Za pokriće potrošačke korpe u decembru, bilo je potrebno 1,36 prosečnih zarada.
U prošloj godini, zabeležen je rast potrošačkih cena, od 12,2 procenta, što je najviše za poslednjjih pet godina, a najviše su poskupeli hrana i piće.
(MONDO, foto: Guiliver/Getty Images/Thinkstock)
Pridruži se MONDO zajednici.