Dušan Kozić tvrdi da Radovan Karadžić nikad nije naredio zločine nad nesrbima i da su Muslimani svojevoljno otišli iz Srebrenice.
U odbranu Karadžića, optuženog za genocid u Srebrenici 1995, pred Haškim tribunalom svedočio je tadašnji premijer Republike Srpske koji tvrdi da Karadžić, kao predsednik RS, nikada nije "počinio, naredio, podržavao, niti na bilo koji način uticao na počinjenje ratnih zločina nad nesrbima".
Naprotiv, Karadžić je "dao podršku" odluci vlade RS da se prikupe informacije o svim zločinima, bez obzira na nacionalnost počinilaca i žrtava.
Kozić, koji je predsednik vlade RS bio 1994-95, tvrdio je i da je Srebrenicu, koju je u julu 1995. zauzela Vojska RS, muslimansko stanovništvo napustilo dobrovoljno, a da ga nije proterala srpska
vojska, kako se navodi u optužnici.
Svedok je potvrdio da je vladina delegacija u julu 1995. posetila Srebrenicu i da su, na zahtev VRS, "mobilisana" sva prevozna sredstva radi "evakuacije Muslimana, na njihov zahtev". Vlada za tu evakuaciju, po Koziću, nije imala unapred pripremljene planove.
Optužnica Karadžića (67), pored ostalog, tereti za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana.
Svedok je izjavio da ni u jednom izveštaju koji je vlada RS primila nije bilo pomenuto streljanje zarobljenika.
Tužioci su, u unakrsnom ispitivanju, svedoku predočili dokumente međunarodnih zvaničnika po kojima odlazak Muslimana iz Srebrenice nije bio dobrovoljan, već prisilan.
Na pitanje da li i dalje tvrdi da meštani "sami odlučili da odu", Kozić je odgovorio: "Naravno, bili su uplašeni i iscrpljeni posle tri i po godine rata", ali ih "niko nije molio, ni terao da odu".
Pri iskazu da evakuacija srebreničkih Muslimana nije bila unapred planirana, Kozić je ostao i pošto mu je zastupnica optužbe da su već 12. jula 1992. u okolini Potočara, gde su bile hiljade izbeglica, angažovane "stotine kamiona" i autobusa za njihov prevoz.
Kozić je i nakon što su mu pokazani dokazi o tome da do 14. jula 1997. u Srebrenici više nije bilo nijednog Muslimana, tvrdio da to nije tačno.
Karadžić će sutra nastaviti odbranu pred sudom u Hagu. On je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
(Beta)
Naprotiv, Karadžić je "dao podršku" odluci vlade RS da se prikupe informacije o svim zločinima, bez obzira na nacionalnost počinilaca i žrtava.
Kozić, koji je predsednik vlade RS bio 1994-95, tvrdio je i da je Srebrenicu, koju je u julu 1995. zauzela Vojska RS, muslimansko stanovništvo napustilo dobrovoljno, a da ga nije proterala srpska
vojska, kako se navodi u optužnici.
Svedok je potvrdio da je vladina delegacija u julu 1995. posetila Srebrenicu i da su, na zahtev VRS, "mobilisana" sva prevozna sredstva radi "evakuacije Muslimana, na njihov zahtev". Vlada za tu evakuaciju, po Koziću, nije imala unapred pripremljene planove.
Optužnica Karadžića (67), pored ostalog, tereti za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana.
Svedok je izjavio da ni u jednom izveštaju koji je vlada RS primila nije bilo pomenuto streljanje zarobljenika.
Tužioci su, u unakrsnom ispitivanju, svedoku predočili dokumente međunarodnih zvaničnika po kojima odlazak Muslimana iz Srebrenice nije bio dobrovoljan, već prisilan.
Na pitanje da li i dalje tvrdi da meštani "sami odlučili da odu", Kozić je odgovorio: "Naravno, bili su uplašeni i iscrpljeni posle tri i po godine rata", ali ih "niko nije molio, ni terao da odu".
Pri iskazu da evakuacija srebreničkih Muslimana nije bila unapred planirana, Kozić je ostao i pošto mu je zastupnica optužbe da su već 12. jula 1992. u okolini Potočara, gde su bile hiljade izbeglica, angažovane "stotine kamiona" i autobusa za njihov prevoz.
Kozić je i nakon što su mu pokazani dokazi o tome da do 14. jula 1997. u Srebrenici više nije bilo nijednog Muslimana, tvrdio da to nije tačno.
Karadžić će sutra nastaviti odbranu pred sudom u Hagu. On je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
(Beta)
