On je, u intervju bečkom dnevniku "Standard", rekao da je ta tužba praktična posledica istorijskih okolnosti.
"Kada se radi o hrvatskoj tužbi, koja je nastala početkom 21.veka, tada smo zahtevali saradnju u istrazi ratnih zločina, rešavanje sudbine nestalih lica i saradnju s Haškim tribunalom. U vezi svih tih pitanja se puno toga promenilo od podnošenja tuže", primetio je Josipović.
"I ako naša očekivanja, koja su izražena tužbom, budu ispunjena dogovorom dve vlade ona više neće biti potrebna", objasnio je on istakavši da je vladama sigurno draže da se pitanja rešenje dogovorom umesto trošenja puno novca na suđenja.
Upitan kada će se susresti sa svojim srpskim kolegom Tomislavom Nikolićem i zašto do toga još nije došlo Josipović je kazao da je u protekle tri godine u odnosima između Hrvatske i Srbije napravljen veliki napredak.
Naglasivši da se sa bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem često sretao, Josipović je rekao da činjenica da se još nije sastao sa Nikolićem govori u prilog tome da se još nisu našli na zajedničkim "talasima".
"A uzrok za to je izvesna retorika. Smatram bolje, ako najpre građanima obe države objasnimo i možemo da ih uverimo, da možemo zajednički preduzeti konkretne korake napred", naglasio je on.
Kada je reč o problemu sa uvođenjem dvojezičnih oznaka u Hrvatskoj Josipović je podvukao da se ne radi o pitanju odnosa Hrvatske i Srbije, već unutrašnjopolitičkom pitanju.
"Radi se o pitanju poštovanja nacionalne manjine i to pitanje ne posmatram u vezi sa našim odnosom prema Srbiji. Jasno je da moraju biti poštovani zakon i prava manjina. Zakon je jasan i biće primenjen", naglasio je Josipović.
Josipović se dalje osvrnuo na rad lokalnog pravosuđa u vezi ratnih zločina ocenivši rad hrvatskih sudova sve boljim, specijalni sud u Srbiji veoma dobrim, a za Bosnu i Hercegovinu je kazao da se čini da su voljni.
Upitan kada bi Hrvatska mogla pristupiti Šengenu Josipović je rekao da će njegova zemlja biti spremna za prisup, ali da želi da spoljna granica ne postane kineski zid.
(Tanjug, foto: foto: Beta/HINA, Dario Grzelj)
"Kada se radi o hrvatskoj tužbi, koja je nastala početkom 21.veka, tada smo zahtevali saradnju u istrazi ratnih zločina, rešavanje sudbine nestalih lica i saradnju s Haškim tribunalom. U vezi svih tih pitanja se puno toga promenilo od podnošenja tuže", primetio je Josipović.
"I ako naša očekivanja, koja su izražena tužbom, budu ispunjena dogovorom dve vlade ona više neće biti potrebna", objasnio je on istakavši da je vladama sigurno draže da se pitanja rešenje dogovorom umesto trošenja puno novca na suđenja.
Upitan kada će se susresti sa svojim srpskim kolegom Tomislavom Nikolićem i zašto do toga još nije došlo Josipović je kazao da je u protekle tri godine u odnosima između Hrvatske i Srbije napravljen veliki napredak.
Naglasivši da se sa bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem često sretao, Josipović je rekao da činjenica da se još nije sastao sa Nikolićem govori u prilog tome da se još nisu našli na zajedničkim "talasima".
"A uzrok za to je izvesna retorika. Smatram bolje, ako najpre građanima obe države objasnimo i možemo da ih uverimo, da možemo zajednički preduzeti konkretne korake napred", naglasio je on.
Kada je reč o problemu sa uvođenjem dvojezičnih oznaka u Hrvatskoj Josipović je podvukao da se ne radi o pitanju odnosa Hrvatske i Srbije, već unutrašnjopolitičkom pitanju.
"Radi se o pitanju poštovanja nacionalne manjine i to pitanje ne posmatram u vezi sa našim odnosom prema Srbiji. Jasno je da moraju biti poštovani zakon i prava manjina. Zakon je jasan i biće primenjen", naglasio je Josipović.
Josipović se dalje osvrnuo na rad lokalnog pravosuđa u vezi ratnih zločina ocenivši rad hrvatskih sudova sve boljim, specijalni sud u Srbiji veoma dobrim, a za Bosnu i Hercegovinu je kazao da se čini da su voljni.
Upitan kada bi Hrvatska mogla pristupiti Šengenu Josipović je rekao da će njegova zemlja biti spremna za prisup, ali da želi da spoljna granica ne postane kineski zid.
(Tanjug, foto: foto: Beta/HINA, Dario Grzelj)
Pridruži se MONDO zajednici.