Profesor Stevo Pašalić kaže da je Haški tribunal "uzburkala" njegova ekspertiza o tome da je na početku rata iz 109 opština u BiH domove napustilo dva miliona ljudi, od kojih čak 830.000 Srba, i da bi ovaj dokument, koji je Tribunal prihvatio kao validan, mogao da predstavlja prekretnicu, ali će presude pokazati da li se u tom sudu gledaju činjenice ili nešto drugo.

Pašalić je tokom iznošenja iskaza na suđenju nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u Hagu pobijao navode eksperata Tužilaštva, "jer su radili sa distance i metodološki neprihvatljivo".

Prema njegovim rečima, dokazi Tužilaštva nisu validni i na klimavim su nogama, naročito kada je reč o stradanju civila i vojnika.

Pašalić tvrdi da se na osnovu kriterijuma koje su haški eksperti uzimali za ekspertize dobija kriva istorijska slika i pogrešna statistika.

"Oni ne poznaju ovaj prostor. Morali su da borave tu, da vrše terenska i razna druga istraživanja. Apsurdno je da ne znate celu populaciju, a govorite koliko je stradalo vojnika i civila", navodi Pašalić u intervjuu Srni.

On upozorava da su haški eksperti nasumice uzimali opštine i da su svi izveštaji slični, jer se temelje na predmetu Slobodana Miloševića, koga je optužnica teretila za etničke promene u 47 opština u BiH, što je apsurdno.

"Odaberete, recimo, nasumice 20 opština koje vama odgovaraju da biste nekoga optužili. I na osnovu toga, tehnički govorim, bazira se optužnica, odnosno presuda za bilo koga ko je optužen. To je nedopustivo! To smo dokazivali. U zbiru, u ratu u BiH sa prebivališta pokrenuto je oko dva miliona ljudi, od toga 830.000 Srba, 797.000 Bošnjaka, 350.000 Hrvata.

Da li dobijamo tačnu sliku na osnovu 20 ili 28 opština, ili čak 48 opština, ako su one odabrane po nekom primarnom kriterijumu koji će stvoriti sliku koju neko unapred želi?", upitao je Pašalić.

"Ako se ekspert Tužilaštva u izveštaju poziva na podatke popisa stanovništva u Sarajevu `92-94. godina, u vihoru rata, a ja dokazujem da taj popis nikada nije bio i nikada nije objavljen, onda možete misliti kakav je taj izveštaj. I na sudu sam pokazao argumentovano da tog popisa nema. Mi ne možemo 20 godina nakon rata da izvršimo popis, a kakav je to popis koji se radi u ratu i to još dve godine", ističe Pašalić.

On navodi i da je kontrolni izvor podataka na osnovu kojeg je vršeno upoređivanje podataka u istraživanju birački spisak iz `97-98. godine, koji je zasnovan na bazi dobrovoljnosti.

"To znači da se svako dobrovoljno upisivao kao birač, a čim je nešto dobrovoljno nije obavezno, nije verodostojno, nije validno. Mogli ste da glasate na pet mesta. To ne može biti primaran izvor podataka, a vi na njemu zasnivate sve rezultate koje dobijate metodom upoređivanja", rekao je Pašalić.

On je dodao da je njegova ekspertiza, odnosno demografski ekspertski izveštaj, koji je Haški tribunal prihvatio kao validan dokaz, veoma detaljna.

Pašalić je podsetio da je šest godina boravio na ovim prostorima u toku rata i prikupljao podatke o svim etnodemografskim promenama, da je izveštaje bazirao na primarnim izvorima podataka i izračunavanjima prihvatljivim u demografiji, naučnim publikacijama i studijama, te podacima zvaničnih institucija i istakao da je njegovo argumentovano pobijanje dokaza eksperata Tužilaštva izazvalo veliku pažnju i u sudskom veću.

"Na osnovu svega ovoga dobili smo rezultate koji su dijametralno različiti od rezultata eksperata Tuzilaštva. Tužilac nije mogao ništa, pa me je onda pitao `Vama je predsednik Dodik dodelio orden?`", navodi Pašalić i pita kakve to veze ima sa njegovim ekspertizama?

On naglašava da je sve to politika i da Tužilaštvo nastoji da diskredituje svakog svedoka i eksperta.

Pašalić je napomenuo da su sve ovo veoma osetljiva pitanja, jer se tiču žrtava rata, izbeglih i raseljenih, odnosno velikih demografskih promena koje se u nekom kontekstu mogu podvesti pod kvalifikaciju koja i te kako može da utiče na krajnji rezultat presude za svakog optuženog u Haškom tribunalu.

"Sada je sve u rukama suda", dodaje Pašalić.

Kada je reč o svedočenju predsednika Srpske Milorada Dodika na suđenju Radovanu Karadžiću, Pašalić kaže da je ono bilo izuzetno argumentovano.

"Dodik je svedočio o vremenu kada je bio poslanik u parlamentu. Niko, čak i onaj ko se ne slaže sa Dodikovim političkim stavovima, ne može ničim da opovrgne njegovo svjedočenje. Bio je veoma ubedljiv i njegovo svjedočenje bilo je izuzetno argumentovano", ocjenjuje Pašalić.

U BiH pravog popisa stanovništva nije bilo 21 godinu.

Iako se godinama pregovara o novom popisu koji bi dao tačnu sliku sadašnjeg stanja ali i omogučio procenu gubitaka u ljudstvu i imovini i tokom građanskog rata, on nije sproveden pre sveta zbog opstrukcije bošnjačkih političkih struktura.

Sve što se uspelo je da se krajem prošle godine sprovede probni popis stanovništva, domaćinstava i stanova, jer je to bio iznuđeni korak ispunjavanju uslova Evropske unije na putu ka članstvu.

Savet ministara BiH usvojio je ovih dana finansijski plan za popis stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH i formulisao pitanja o državljanstvu, etničkoj pripadnosti, veri i maternjem jeziku za popis koji je najavljen za oktobar ove godine.

(Srna/MONDO)