Vatra VRS na okruženo Sarajevo mogla je izazvati kolateralne žrtve, priznao na suđenju Karadžiću u Hagu bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić.
Na suđanju bivšem predsedniku Srpske, Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, dok ga je unakrsno ispitivala zastupnica optužbe, general Galić je, međutim, tvrdio da u to vreme nije imao dovoljno informacija o civilinim žrtvama u Sarajevu, ostajući pri iskazu da je pucanje na civile bilo zabranjeno i da je njegov korpus otvarao vatru isključivo na vojne ciljeve u gradu.
Generala Galića (70) Tribunal je 2006. pravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog terorisanja stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada 1992-94.
Optužnica Karadžića (67), tadašnjeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njene vojske, takođe tereti za teror nad civilima u Sarajevu.
Tužiteljka Karolin Edžerton predočila je Galiću niz protesta koje mu je Unprofor ulagao zbog minobacačkih i snajperskih napada u kojima su civili u Sarajevu bili ubijani i ranjavani.
Galić je odgovarao da je takve informacije proveravao kod podređenih komandi, koje su ga izveštavale da su "uzvraćale na vatru" Armije BiH ili da uopšte nisu pucale.
Svedok je negirao da su njegove snage sprovodile odmazdu nad civilima zbog napada ABiH na drugim prostorima, rekavši da je "vatra bila usmerena na izvore vatre" u gradu.
Kako je kazao, protesti "plavih šlemova" nisu pružali dovoljno precizne informacije o incidentima i da je to bilo "teško ispitati... šta se sve događa" u gradu iz kojeg se njegovom korpusu suprotstavljalo "do 45.000" pripadnika ABiH.
"Prilikom dejstava na vojni cilj, računali smo da može doći do usputnih civilnih žrtava... Moguće je da je bilo civilnih žrtava", dozvolio je, međutim, Galić.
Rekavši da je bilo "dosta tačnih izveštaja da je vatra bila prekomerna" sa položaja SRK, svedok je tvrdio da je zbog toga pokrenuo postupak za smenjivanje dvojice podređenih oficira.
Osvrćući se na Galićevu tvrdnju da je na Čengić vili u Sarajevu, gde je u julu 1994. ranjen jedan 13-godišnji dečak, bilo jedinica ABiH, zastupnica optužbe suočila je svedoka sa iskazom njegovog oficira Blagoja Kovačevića, koji je, takođe u Karadžićevu odbranu, ranije posvedočio da u toj četvrti nije bilo neprijateljske vojske, niti sukoba.
"Sve je ovo naknadna pamet, ja tada nisam imao te informacije. Meni je žao tog momka, to je dete... Ponavljam, žao mi je svakog stradalog", odgovorio je Galić, sugerišući, međutim, da je na Čengić vili bilo "komandno mesto" ABiH i postavljajući pitanje "ko je i odakle gađao".
Galićevoj tvrdnji da SRK nije imao snajperskih jedinica, tužiteljka Edžerton suprotstavila je suprotne iskaze njemu podređenih oficira, svedoka Karadžićeve odbrane. Ostajući pri iskazu, Galić je kazao da je "moguće" da su pojedinačni snajperisti okupljani u grupe radi posebnih zadataka.
Svedok je potvrdio da su snajperisti SRK bili raspoređeni u visokim zgradama na Grbavici, poput Metalke, ali je tvrdio da im je zadatak bilo "odbijanje napada snajperista" ABiH. "Sva dejstva bila su usmerena na vojne ciljeve", rekao je Galić, dodajući da je takva naređena dobijao i davao.
Pošto mu je zastupnica optužbe predočila podatke eksperta za demografiju da je od snajperske vatre u Sarajevu tokom dve ratne godine ubijeno 253 civila, a ranjeno 1.296, on je odgovorio da te podatke "niko nije verifikovao".
Ocenio je, ipak, da je, po tim podacima, "gubitaka civila" u Sarajevu bilo "mnogo", ali se i upitao zašto niko nije prebrojao koliko je civilnih žrtava bilo na srpskoj strani.
Upitan o eksploziji granate koja je na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994, ubila 66, a ranila 75 građana, Galić je ostao pri iskazu da njegov korpus nije ispalio projektil. Pogoditi pijacu, kako je rekao, "samo jednom granatom gotovo je nemoguće".
U odgovoru na izveštaje Unprofora da je SRK "namerno" otvarao vatru na punktove "plavih šlemova", Galić je rekao da "garantuje" da to nije tačno, ali nije odbacio mogućnost da je pucano na muslimanske snage u blizini tih punktova.
Unakrsno ispitivanje generala Galića, tužiteljka će završiti sutra.
Optužnica Karadžića (67) tereti i za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
(Beta, foto: prinstcreen)
Generala Galića (70) Tribunal je 2006. pravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog terorisanja stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada 1992-94.
Optužnica Karadžića (67), tadašnjeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njene vojske, takođe tereti za teror nad civilima u Sarajevu.
Tužiteljka Karolin Edžerton predočila je Galiću niz protesta koje mu je Unprofor ulagao zbog minobacačkih i snajperskih napada u kojima su civili u Sarajevu bili ubijani i ranjavani.
Galić je odgovarao da je takve informacije proveravao kod podređenih komandi, koje su ga izveštavale da su "uzvraćale na vatru" Armije BiH ili da uopšte nisu pucale.
Svedok je negirao da su njegove snage sprovodile odmazdu nad civilima zbog napada ABiH na drugim prostorima, rekavši da je "vatra bila usmerena na izvore vatre" u gradu.
Kako je kazao, protesti "plavih šlemova" nisu pružali dovoljno precizne informacije o incidentima i da je to bilo "teško ispitati... šta se sve događa" u gradu iz kojeg se njegovom korpusu suprotstavljalo "do 45.000" pripadnika ABiH.
"Prilikom dejstava na vojni cilj, računali smo da može doći do usputnih civilnih žrtava... Moguće je da je bilo civilnih žrtava", dozvolio je, međutim, Galić.
Rekavši da je bilo "dosta tačnih izveštaja da je vatra bila prekomerna" sa položaja SRK, svedok je tvrdio da je zbog toga pokrenuo postupak za smenjivanje dvojice podređenih oficira.
Osvrćući se na Galićevu tvrdnju da je na Čengić vili u Sarajevu, gde je u julu 1994. ranjen jedan 13-godišnji dečak, bilo jedinica ABiH, zastupnica optužbe suočila je svedoka sa iskazom njegovog oficira Blagoja Kovačevića, koji je, takođe u Karadžićevu odbranu, ranije posvedočio da u toj četvrti nije bilo neprijateljske vojske, niti sukoba.
"Sve je ovo naknadna pamet, ja tada nisam imao te informacije. Meni je žao tog momka, to je dete... Ponavljam, žao mi je svakog stradalog", odgovorio je Galić, sugerišući, međutim, da je na Čengić vili bilo "komandno mesto" ABiH i postavljajući pitanje "ko je i odakle gađao".
Galićevoj tvrdnji da SRK nije imao snajperskih jedinica, tužiteljka Edžerton suprotstavila je suprotne iskaze njemu podređenih oficira, svedoka Karadžićeve odbrane. Ostajući pri iskazu, Galić je kazao da je "moguće" da su pojedinačni snajperisti okupljani u grupe radi posebnih zadataka.
Svedok je potvrdio da su snajperisti SRK bili raspoređeni u visokim zgradama na Grbavici, poput Metalke, ali je tvrdio da im je zadatak bilo "odbijanje napada snajperista" ABiH. "Sva dejstva bila su usmerena na vojne ciljeve", rekao je Galić, dodajući da je takva naređena dobijao i davao.
Pošto mu je zastupnica optužbe predočila podatke eksperta za demografiju da je od snajperske vatre u Sarajevu tokom dve ratne godine ubijeno 253 civila, a ranjeno 1.296, on je odgovorio da te podatke "niko nije verifikovao".
Ocenio je, ipak, da je, po tim podacima, "gubitaka civila" u Sarajevu bilo "mnogo", ali se i upitao zašto niko nije prebrojao koliko je civilnih žrtava bilo na srpskoj strani.
Upitan o eksploziji granate koja je na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994, ubila 66, a ranila 75 građana, Galić je ostao pri iskazu da njegov korpus nije ispalio projektil. Pogoditi pijacu, kako je rekao, "samo jednom granatom gotovo je nemoguće".
U odgovoru na izveštaje Unprofora da je SRK "namerno" otvarao vatru na punktove "plavih šlemova", Galić je rekao da "garantuje" da to nije tačno, ali nije odbacio mogućnost da je pucano na muslimanske snage u blizini tih punktova.
Unakrsno ispitivanje generala Galića, tužiteljka će završiti sutra.
Optužnica Karadžića (67) tereti i za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
(Beta, foto: prinstcreen)
