Frenken je pred Haškim tribunalom, rekao da Muslimani iz Srebrenice "nisu imali drugog izbora" nego da odu pošto je enklavu u julu 1995. zauzela Vojska Republike Srpske.

Tada major, Franken je posvedočio da je "izbor" hiljada muslimanskih izbeglica, koje su se pred nastupajućom VRS sklonile u blizini baze Unprofora u obližnjim Potočarima, bio da "ostanu tako u gomili, bez hrane i vode" na velikoj vrućini i "lagano umiru", ili "da odu".

Rekavši da je bio očevidac razdvajanja muslimanskih muškaraca od žena i dece, svedok je opisao da su pripadnici VRS te muškarce zatvarali u "belu kuću" u Potočarima, a njihove torbe i lične predmete spalili.

Onemogućivši "plave šlemove" da zaštite izdvojene muškarce, VRS je, po Frankenovim rečima, muslimanske zarobljenike prebacila u Bratunac. Franken je prethodno sačinio spisak sa imenima 251 muškarca zatvorenog u "Belu kuću" koji je dostavio višoj komandi Unprofora sa zahtevom da bude objavljen.

Istovremeno, pukovnik Radislav Janković iz Glavnog štaba VRS rekao je Frankenu da je zarobljeno 6.000 muslimanskih muškaraca, u vreme kada ih je još oko 1.000 bilo oko baze Unprofora u Potočarima.

General Mladić (70), kao tadašnji komandant VRS, optužen je za genocid nad više od 7.000 bošnjačkih muškaraca, kao i za progon hiljada žena, dece i staraca.

Franken je izjavio i da su holandski "plavi šlemovi" pratili prva dva konvoja sa izbeglicama, 12. jula 1995, ali su im to zatim onemogućili pripadnici VRS.

Zbog sprečavanja pripadnika Unprofora da prate konvoje i istraže zlostavljanje zarobljenih muškaraca, Franken se više puta žalio pukovniku Jankoviću, ali bez rezultata.

Svedok je izjavio i da je 12-13. jula "dobio izveštaje o pogubljenjima" muslimanskih muškaraca, precizirajući da su njegovi vojnici pronašli devet tela, kao i da je jedan od njih bio očevidac jednog ubistva.

Potvrđujući da je na zahtev pukovnika Jankovića 17. jula 1995. potpisao izjavu da je evakuacija Muslimana bila sprovedena u skladu sa međunarodnim propisima, Franken je rekao da je to učinio da bi VRS dozvolila evakuaciju 59 ranjenika iz Srebrenica. Tu izjavu nazvao je "glupošću zato što izbeglice nisu imale izbora".

Uoči napada na Srebrenicu, a naročito u leto 1995, VRS je "terorisala konvoje" s humanitarnom pomoći za civile i gorivom i opremom za Unprofor zbog čega je sposobnost holandskih vojnika da obave zadatak bila znatno umanjena, posvedočio je Franken.

U junu i početkom jula 1995, VRS je u više navrata, po njegovim rečima, otvarala pešadijsku i artiljerijsku vatru na enklavu, ali i na posmatračke punktove i bazu Unprofora.

Odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca Miodraga Stojanovića, major Franken potvrdio je da Srebrenica nije bila demilitarizovana, suprotno sporazumu zaraćenih strana iz 1993. godine.

Precizirao je da je 28. divizija ABiH u enklavi imala 4.000 do 4.500 naoružanih pripadnika kod kojih su u maju 1995. primećeni novo automatsko oružje i uniforme "američkog tipa". Na sabirnom punktu Unprofora, po Frankenu, bilo je oko 200 pušaka kao i dva tenka ABiH.

Upitan kako je oružje ulazilo u enklavu, Franken je kazao da su njegovi vojnici noću "čuli helikoptere", ali da "nisu mogli ustanoviti" i "nisu imali dokaze" da je tim letelicama dopremljeno oružje. Istovremeno, svedok je, kako je rekao, imao informacije, ali "ne i dokaze" o isporukama vojne opreme na aerodrom u Tuzli.

Holandski oficir rekao je i da su napadi ABiH iz Srebrenice na VRS i srpska sela u okolini "apsolutno" predstavljali kršenje sporazuma o demilitarizaciji enklave.

Mladićev branilac sutra će završiti unakrsno ispitivanje svedoka Frankena.

General Mladić optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.

(Beta, foto: prinstcreen)