Martić svedoči u odbranu tadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.

Karadžić je optužen, a Martić pravosnažno osuđen za učešće u tom zločinačkom poduhvatu da se sa teritorija BiH i Hrvatske proteraju nesrbi u cilju stvaranja ujedinjene srpske države, 1991-95.

Na svedočenje u Hag, Martić je doveden iz Estonije, gde izdržava kaznu od 35 godina zatvora na koju ga je Tribunal pravosnažno osudio 2008. zbog progona i drugih zločina nad hrvatskim civilima u Kninskoj krajini i raketnih napada na Zagreb, 1991-95.

"Apsolutno tvrdim da nikakvog udruženog zločinačkog poduhvata nije bilo i da je to obična konstrukcija ovog suda", rekao je Martić.

U pisanoj izjavi, uvedenoj u spis, Martić je tvrdio i da je Karadžićev cilj bilo "očuvanje Jugoslavije" mirnim putem.

"Izuzetno tolerantni" lider bosanskih Srba, po Martiću, nije želeo da stvori "čisto srpsku teritoriju", niti je imao plan "za proterivanje Muslimana i Hrvata".

Martić je, kao dokaz za to, naveo da se Karadžiću sviđao "nefundamentalistički pristup" lidera Muslimana u Cazinskoj krajini Fikreta Abdića, s kim se više puta sastajao.

Veliki deo izjave, Martić je posvetio opovrgavanju svedočenja svog nekadašnjeg saradnika i vođe Srba u Hrvatskoj Milana Babića, koga je nazvao "bolesnim čovekom" sklonim "paranoji" i "narcisoidnosti".

Po svedoku, netačna je Babićeva tvrdnja da su Karadžić i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević planirali da secesiju Hrvatske i BiH iskoriste za nasilno zauzimanje teritorija koje su smatrali srpskim.

Naprotiv, posvedočio je Martić, Milošević i Karadžić protivili su se Babićevoj ideji o "ujedinjenju srpskih krajina" u Hrvatskoj i BiH.

Martić je negirao i Babićev iskaz da se JNA uključila u rat kako bi proterivala Hrvate i zauzimala teritorije.

Babić je 2006. počinio samoubistvo vešanjem u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, dok je kao svedok optužbe davao iskaz na suđenju Martiću.

Tribunal je Babića 2003. osudio na 13 godina zatvora, pošto je priznao krivicu za progon Hrvata iz Kninske krajine. Babić je svedočio protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i Karadžićevog saradnika Momčila Krajišnika.

Martić, koji je u septembru 1991. bio uhapšen u BiH pri transportu oružja , tvrdio je i da Karadžić to hapšenje nije iskoristio za raspirivanje međunacionalnih napetosti, nego da je, suprotno tome, pozivao na uzdržanost.

Dok ga je unakrsno ispitivao tužilac Alan Tiger, Martić je potvrdio da je pravosnažno osuđen zbog učešća u udruženom zločinačkom poduvhatu

Martić je, na fotografiji koju mu je pokazao tužilac, pored sebe, identifikovao Karadžića, Krajišnika, Stojana Župljanina, Jovicu Stanišića i Franka Simatovića-Frenkija.

"To su moji prijatelji", prokomentarisao je i zatražio da fotografiju, snimljenu 1994. "na nekoj proslavi", dobije "za uspomenu".

Kao učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu, bivšeg predsednika Skupštine RS Krajišnika i ratnog šefa banjalučke policije Župljanina sud u Haagu osudio je za progon nesrba u BiH na 20, odnosno 22 godine zatvora.

Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić i njegov pomoćnik Simatović, optuženi za proterivanje Muslimana i Hrvata tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, čekaju na izricanje presude.

Tužilac Tiger nastaviće unakrsno ispitivanje Martića u ponedeljak, 13. maja.

Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.

(Beta, foto: printscreen)