Svedok optužbe, Zlatan Čelanović pravnik u VRS, govorio na suđenju Ratku Mladiću, o isleđivanju i sudbini muslimana posle pada Srebrenice.
U to vreme, Čelanović je, kao pravnik, službovao u Odeljenju za pravne i verske poslove i moral Bratunačke brigade Vojske Republike Srpske.
Svedočio je da je muslimanske zarobljenike u Bratuncui spitivao po naređenju pukovnika Ljubiše Beare, tada oficira za bebzednost Glavnog štaba VRS .
Po izjavi Čelanovića, Beara je u Bratuncu bio prisutan i kada su, 13. jula 1995. uveče, autobusi i kamioni puni zarobljenika iz Srebrenice stigli u taj grad. Svedok je potvrdio da mu je Beara rekao da će "svi zarobljeni sutra ići u Kladanj, na razmenu".
Umesto toga, po optužnici i ranijim presudama Tribunala, hiljade Muslimana su sutradan iz Bratunca odvezene na više lokacija u okolini Zvornika, gde ih je VRS streljala.
Pukovnika Bearu, Tribunal je 2010. proglasio krivim za genocid u Srebrenici i osudio na doživotni zatvor.
Genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice, u danima pošto su srpske snage 11. jula 1995. zauzele tu enklavu, optužnica na teret stavlja i generalu Mladiću (70), tadašnjem komandantu VRS.
Čelanović je izjavio da je pukovnika Bearu sreo posredstvom Momira Nikolića, u to vreme oficira za bezbednost Bratunačke brigade VRS.
Nikolić je 2003. pred Tribunalom priznao krivicu za progon srebreničkih Muslimana, posle čega je pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora. Nikolić je zatim svedočio na više suđenja optuženima za srebrenički genocid.
Pukovnik Beara naredio je Čelanoviću da ispita zarobljenike iz Srebrenice da bi ustanovio da li među njima ima počinilaca ratnih zločina.
Major Nikolić doveo mu je potom Rašida Sinanovića, pravnika iz Srebrenice, koga je od ranije poznavao, i još "pet-šest drugih".
Čelanović je svedočio da su, posle ispitivanja, Sinanovića i ostale vojni policajci odveli u zgradu bratunačke osnovne škole, gde su bili zatvoreni i mnogi drugi zarobljenici.
Po zastupnicima optužbe, Sinanovića se od tada gubi svaki trag i niko ga nije video živog.
Iste večeri, Čelanović je - kako je izjavio, pukovniku Beari rekao da je preveliki broj Muslimana u autobusima i kamionima doveden u Bratunac. Zatim su zajedno obišli kolonu vozila, osnovnu školu i stadion, gde su takođe bili zarobljenici.
"Sa ulice su se mogli videti zarobljeni Muslimani na prozorima škole... Čuli su se povici: 'Kada će nas pustiti... Treba nam vode' ", opisao je Čelanović, uz napomenu da pukovnik Beara nije reagovao. Celom dužinom bratunačkih ulica, svedok kaže da je video vozila puna zarobljenika.
Mladićev branilac Branko Lukić je tokom unakrsnog ispitivanja sugerisao svedoku da je zločin u Srebrenici bio posledica "želje za osvetom" lokalnih Srba za prethodne napade muslimanskih snaga iz enklave na srpska sela u kojima su mnogi civili bili ubijeni.
Čelanović je potvrdio da je bilo tih napada i zločina, ali je naglasio da kod Srba nije primetio želju za osvetom, ni "fizičku mržnju", nego samo želju "da prestane rat".
Na sugestiju branioca, svedok je kazao da nije čuo da je neko od zarobljenika bio ubijen u Bratuncu, kao i da niko nije zlostavljao Sinanovića i druge zarobljenike koje je on ispitivao.
Cilj napada VRS na Srebrenice bilo je "razoružavanje stanovništva", kazao je Čelanović, dodavši da "nikada nije čuo" za plan da budu proterani meštani Srebrenice.
Na pitanje advokata Lukića da li je iko 13. jula 1995. u Bratuncu pravio spiskove zarobljenih Muslimana, svedok je odgovorio: "Bio sam ubeđen da stvarno idu u Kladanj, na razmenu. Ne znam zašto bi iko pravio spiskove".
Posle svedočenja Čelanovića, suđenje je nastavljeno iskazom zaštićenog svedoka optužbe RM-325, posredstvom video-veze i iza zatvorenih vrata.
Haški proces generalu Mladiću - optuženom i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95 - nastavlja se sutra.
(Beta, foto: prinstcreen)
Svedočio je da je muslimanske zarobljenike u Bratuncui spitivao po naređenju pukovnika Ljubiše Beare, tada oficira za bebzednost Glavnog štaba VRS .
Po izjavi Čelanovića, Beara je u Bratuncu bio prisutan i kada su, 13. jula 1995. uveče, autobusi i kamioni puni zarobljenika iz Srebrenice stigli u taj grad. Svedok je potvrdio da mu je Beara rekao da će "svi zarobljeni sutra ići u Kladanj, na razmenu".
Umesto toga, po optužnici i ranijim presudama Tribunala, hiljade Muslimana su sutradan iz Bratunca odvezene na više lokacija u okolini Zvornika, gde ih je VRS streljala.
Pukovnika Bearu, Tribunal je 2010. proglasio krivim za genocid u Srebrenici i osudio na doživotni zatvor.
Genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice, u danima pošto su srpske snage 11. jula 1995. zauzele tu enklavu, optužnica na teret stavlja i generalu Mladiću (70), tadašnjem komandantu VRS.
Čelanović je izjavio da je pukovnika Bearu sreo posredstvom Momira Nikolića, u to vreme oficira za bezbednost Bratunačke brigade VRS.
Nikolić je 2003. pred Tribunalom priznao krivicu za progon srebreničkih Muslimana, posle čega je pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora. Nikolić je zatim svedočio na više suđenja optuženima za srebrenički genocid.
Pukovnik Beara naredio je Čelanoviću da ispita zarobljenike iz Srebrenice da bi ustanovio da li među njima ima počinilaca ratnih zločina.
Major Nikolić doveo mu je potom Rašida Sinanovića, pravnika iz Srebrenice, koga je od ranije poznavao, i još "pet-šest drugih".
Čelanović je svedočio da su, posle ispitivanja, Sinanovića i ostale vojni policajci odveli u zgradu bratunačke osnovne škole, gde su bili zatvoreni i mnogi drugi zarobljenici.
Po zastupnicima optužbe, Sinanovića se od tada gubi svaki trag i niko ga nije video živog.
Iste večeri, Čelanović je - kako je izjavio, pukovniku Beari rekao da je preveliki broj Muslimana u autobusima i kamionima doveden u Bratunac. Zatim su zajedno obišli kolonu vozila, osnovnu školu i stadion, gde su takođe bili zarobljenici.
"Sa ulice su se mogli videti zarobljeni Muslimani na prozorima škole... Čuli su se povici: 'Kada će nas pustiti... Treba nam vode' ", opisao je Čelanović, uz napomenu da pukovnik Beara nije reagovao. Celom dužinom bratunačkih ulica, svedok kaže da je video vozila puna zarobljenika.
Mladićev branilac Branko Lukić je tokom unakrsnog ispitivanja sugerisao svedoku da je zločin u Srebrenici bio posledica "želje za osvetom" lokalnih Srba za prethodne napade muslimanskih snaga iz enklave na srpska sela u kojima su mnogi civili bili ubijeni.
Čelanović je potvrdio da je bilo tih napada i zločina, ali je naglasio da kod Srba nije primetio želju za osvetom, ni "fizičku mržnju", nego samo želju "da prestane rat".
Na sugestiju branioca, svedok je kazao da nije čuo da je neko od zarobljenika bio ubijen u Bratuncu, kao i da niko nije zlostavljao Sinanovića i druge zarobljenike koje je on ispitivao.
Cilj napada VRS na Srebrenice bilo je "razoružavanje stanovništva", kazao je Čelanović, dodavši da "nikada nije čuo" za plan da budu proterani meštani Srebrenice.
Na pitanje advokata Lukića da li je iko 13. jula 1995. u Bratuncu pravio spiskove zarobljenih Muslimana, svedok je odgovorio: "Bio sam ubeđen da stvarno idu u Kladanj, na razmenu. Ne znam zašto bi iko pravio spiskove".
Posle svedočenja Čelanovića, suđenje je nastavljeno iskazom zaštićenog svedoka optužbe RM-325, posredstvom video-veze i iza zatvorenih vrata.
Haški proces generalu Mladiću - optuženom i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95 - nastavlja se sutra.
(Beta, foto: prinstcreen)
