Verski fundamentalizam i delovanje pokreta vehabija u Bosni i Hercegovini u porastu su i više nisu marginalna pojava, navodi se u analitičkom tekstu objavljenom na sajtu "Vorld politiks voč".
Verski fundamentalizam i delovanje pokreta vehabija u Bosni i Hercegovini u porastu su i više nisu marginalna pojava, navodi se u analitičkom tekstu objavljenom na sajtu "Vorld politiks voč".Vehabijski pokret u BiH predstavlja "potencijalno smrtonosni virus" za bosanske muslimane, ocenio je u tom tekstu profesor Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu Resid Hafizović.
U analizi se podseća na nedavne dogadjaje u BiH koji ukazuju na snaženje vehabijskog pokreta u toj zemlji - sahranu vodje vehabija Jusufa Baričića krajem marta u Tuzli, na kojoj se okupilo više od 3.000 pristalica tog pokreta, kao i na pokušaj Baričićevih sledbenika, u februaru, da udju u Carevu džamiju u Sarajevu, kada je intervenisala i policija.
Iako su takvi incidenti relativno izolovani, sve je više ljudi u Sarajevu, ali i u drugim mestima u BiH, koji poštuju propise fundamentalista.
Poznato je da se dogodilo nekoliko incidenata u kojima su "patrole" vehabija, glumeći "šerijatsku policiju", maltretirali mlade parove koji su u javnosti ljubili i tako prekršili strogi moralni kod vehabija.
Kako se navodi u analizi, prema jednom nedavno objavljenom istraživanju, iako skoro 70 odsto od dva miliona bosanskih muslimana odbacuju doktrinu vehabija, gotovo 13 odsto njih izjasilo se da je poštuje.
Uspeh vehabijskog, puritanskog oblika islama u Bosni objašnjava se lošim uslovima života u toj zemlji, navodi se u analizi i prenosi ocena jedne od bivših sledbenica tog pokreta da mnoge vehabije dolaze iz "ruralnih oblasti i socijalno najugroženijih slojeva društva".
"Problem je, medjutim, složeniji. Iako je većina bosanskih muslimana sekularno orjentisana, oduvek su medju bosanskim intelektualicama postojale fundamentalističke struje koje su imale politički uticaj", navodi se.
Primer za to je bivši predsednik BiH Alija Izetbegović, koji je otvoreno pokazivao naklonost ka islamističkoj doktrini, iako je nije prihvatio za osnovu svoje politike. Kako bi pojačao svoje vojne snage, doveo je hiljade arapskih mudžahedina u Bosnu, medju kojima su mnogi prethodno učestvovali u ratu u Avganistanu, ukazano je u analizi.
"Činjenica da je Bosna postala tako plodan izvor novih pristalica vehabijskog pokreta zaoštavština je tog saveza. Pošto su dobili bosanske pasoše, nekoliko stotina mudžahedina posle rata ostalo je u Bosni. Uz velikodušnu finansijsku pomoć Saudijske Arabije izgradili su mrežu organizacija kojima privlače naredne generacije islamista", ocenjeno je.
Ponašanje muslimanskih bosanskih lidera ostalo je, medjutim, ambivalentno. Iako su pod pritiskom SAD, koje u okviru svoje politike rata protiv terorizma zahtevaju uništenje mreže pripadnika džihada u BiH, s druge strane islamisti i dalje imaju direktne veze sa ljudima koji vode tu zemlju.
U analizi se prenosi nedavna izjava bivšeg vodje mudžahedina iz Bahraina, Alija Hamada za nemački "Špigl", koji je učestvovao u ratu u Bosni, da "u sadašnjem bosanskom vodjstvu ima ljudi koji su tada veoma toplo pozdravili dolazak mudžahedina u zemlju".
U medjuvremenu, bivši sledbenici vehabijskog pokreta osnovali su u Sarajevu nevladinu organizaciju "Centar za sprečavanje terorizma", čiji je cilj da ukaže na opasnost od širenja tog pokreta.
"Problem je ignorisan više od deset godina. Ne baš zavidna situacija u kojoj se sada nalazimo je rezultat toga", ocenio je predstavnik te organizacije Jasmin Merdan.
(Beta/ na slici: Sahrana vehabije u Novom Pazaru)
