Bivši šef Obaveštajne uprave Glavnog štaba vojske Republike Srpske Petar Salapura u Hagu ustvrdio da mesecima nije znao za masakr u Srebrenici.
Pukovnik Salapura je, kao svedok odbrane na suđenju bivšem predsedniku Srpske Radovanu Karadžiću , potvrdio je da je bio u Srebrenici i video mnoštvo zarobljenika dva dana posle pada enklave u ruke VRS, 13. jula 1995.
Izjavio je, međutim, da je za zločine nad muslimanskim muškarcima saznao tek u decembru te godine ili početkom 1996.
Po ranijim presudama Tribunala i optužnici protiv Karadžić (68), srpske snage su organizovano streljale oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN. U to vreme, Karadžić je bio predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga.
Odgovarajući na pitanja tužiteljke Karoline Edžerton, Salapura je prihvatio da je "po struci" bio nadređen 10. diverzantskom odredu pri GŠ VRS, čiji su pripadnici učestvovali u ubistvu 1.500 Muslimana na farmi Branjevo i u selu Pilica kod Zvornika, 16. jula 1995.
Obavestajna uprava, međutim, po njemu, "nije imala ništa" sa angažovanjem tog odreda u napadu na Srebrenicu, koji je zatražio tadašnji komandant Drinskog korpusa VRS Radislav Krstić, a odobrio komandant VRS Ratko Mladić.
Tribunal je generala Krstića pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici. Suđenje generalu Mladiću, koji je optužen za genocid, u toku je.
Potvrđujući da je s komandantom Odreda Miloradom Pelemišom razgovarao u avgustu 1995, svedok je tvrdio da tema tog razgovora nisu bila ubistva zarobljenika u Srebrenici, već ofanziva hrvatskih snaga na Knin.
Za umešanost Dražena Erdemovića i drugih članova Odreda u streljanje Muslimana, Salapura je, kako je posvedočio, od Pelemiša saznao tek u vreme kada je Erdemovićevo priznanje počelo da se pojavljuje u javnost, u decembru 1995. ili januaru 1996.
"Rekao sam Pelemišu - ko god da je učestvovao i angažovao te ljude - neka odgovara", kazao je Salapura i napomenuo da je od Pelemiša tražio da od tih ljudi uzme izjave, ali da ne zna da li ih je i uzeo.
Na tvrdnju svedoka da su zarobljenike ubijali pojedini pripadnici Odreda koji je bio u tom trenutku raspušten kao jedinica, tužiteljka Edžerton citirala je iskaz jednog od ubica, Franca Kosa, da su im odlazak na Branjevo naredili komandir Pelemiš i oficir GŠ VRS blizak generalu Mladiću, Dragomir Pećanac.
"To sad prvi put vidim", odgovorio je Salapura. Franc Kos bi, po najavi Karadžića, kao svedok odbrane pred Tribunalom trebalo da se pojavi u julu. Državni sud BiH u Sarajevu osudio je Kosa na 35 godina zatvora.
Pukovnik Salapura izjavio je da o optužbama da je VRS masovno streljala zarobljenike nije, u međuvremenu, čuo ni iz medija, ni od kolega iz GS S VRS.
"Niko preda mnom nije ni reč izgovorio" o tome, verovatno zato što su se "zgražali", rekao je svedok, potvrđujući, međutim, da je, zbog obima operacije prebacivanja i streljanja zarobljenika, većina u GS S morala za to znati.
Tvrdnju zastupnice optužbe da je zataškavao zločin time što je od MUP-a RS zatražio da ubicama iz 10. diverzantskog odreda izda lažne lične isprave, Salapura je odbacio.
On, međutim, nije mogao da izloži drugi jasan razlog zbog kojeg je potpisao zahtev da se osmorici pripadnika Odreda da lažni identitet.
"Cilj je bio da ti ljudi budu privedeni pravdi, ali ne da bilo ko preuzme tu ulogu ili ih likvidira, da počisti tragove... To je bio cilj, a ne da izbegnu pravdi", kazao je Salapura. Napomenuo je da u zahtevu "nije mogao da napiše" jer mu je "strašno bilo" da su "ti ljudi počinili takve zločine".
Kao i na suđenju generalu Mladiću, gde je prošle nedelje bio svedok optužbe, pukovnik Salapura ostao je pri iskazu da se u Srebrenici 13. jula 1995. sastao s Mladićem kako bi mu preneo saznanje da će Hrvatska vojska početkom avgusta 1995 napasti Kninsku krajinu i nastaviti ofanzivu u RS.
Nakon što je Salapura završio iskaz, svedok Karadžićeve odbrane Čedo Zelenović negirao je odgovornost lokalnih srpskih vlasti za zločine nad Muslimanima u proleće 1992.
Isto kao prethodni svedoci, Zelenović je teška zlodela iz optužnice pripisao paravojnim formacijama, poput "garde" Željka Ražnatovića - Arkana i "Žutih osa" koje, po njemu, nisu bile pod kontrolom vlasti.
Odbranu pred Tribunalom, Karadžić će nastaviti sutra. Optužnica ga tereti i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95. godine.
