Tokom programiranog stečaja, biće podnet plan reorganizacije kako KAP ne bi otišao u bankrot, već će stečajni upravnik Veselin Perišić pokušati da održi proizvodnju sa delo radnika.

Ročište za uvođenje stečaja u KAP prvobitno je bilo zakazano za 16. jul, ali je Perišić ubrzao proceduru, kako bi fabrika, "nakon što se oslobodila ruskog menadžmenta", nastavila da izvozi aluminijum.

KAP trenutno u zalihama ima više od milion evra vrednog uskladištenog aluminijuma koji ne može da izveze, jer ruska VTB banka ne želi da prosledi novac od prodaje aluminijuma.

Fabrika zbog nemogućnosti da izvozi aluminijum, ima problema sa nabavkom sirovina, pa je stečaj trenutno jedini način da se taj problem reši.

Nakon uvođenja stečaja, organizaciju proizvodnje preuzeće državna kompanija Montenegro bonus koja već izvesno vreme kupuje sirovine i struju za potrebe KAP-a.

Uvođenjem stečaja, svi raniji ugovori se stavljaju van snage, a aluminijum se može prodati na slobodnom tržištu.

Vlada Crne Gore se odlučila na opciju stečaja zbog nekooperativnosti ruskog partnera koji je odbio da plati dug za struju koju je KAP mesecima nelegalno preuzimao od evropske interkonekcije.

Pokretanje stečajnog postupka dovelo je, međutim, do aktiviranja državnih garancija za kredite KAP-a.

Ruska državna VTB banka i mađarska OTP banka aktivirale su garancije Vlade Crne Gore izdate za kredite koje su te dve banke odobrile KAP-u u iznosu od 102 miliona evra.

Da bi Crna Gora mogla da vrati te dugove, Vlada je predložila rebalans državnog budžeta, što je izazvalo oštre kritike opozicije, ali i nesuglasice unutar same vladajuće koalicije.

KAP je i prošle godine izazvao rebalans budžeta kada je na teret poreskih obveznika Crne Gore pao kredit kod Dojče banke od 23,4 miliona evra, za koji je država dala garancije.