Gledano iz pristaništa uvale Tatinja, Goli otok deluje moćno.

Gola lepota golog kamena, s Velebitom u pozadini, restoran u koncesiji braće s Raba u kojem turisti dokono čavrljaju, teško da bilo koga mogu misaono teleportovati u godine kada je to mesto bilo jedini i isključivi sninonim patnje.

Ali, tako je samo na prvi pogled, piše nedeljnik i dodaje da svakim daljim korakom od pristanista u unutrašnjost ostrva, šćućurenog na četiri i po kvadratna kilometra između severoistočnog dela Raba i kopna u severnom delu Velebitskog kanala, posetioce sve više obuzima jeza.

Povezane vesti

Ne samo što je puno podsetnika na vremena obračuna s informbiroovcima, već i zato što sve ono što je ostalo od logora i zatvora, a najviše ono što izostaje - bilo kakav red, bilo kakvo nastojanje da se taj komunistički kazamat na neki pristojan način zaštiti od zaborava - zastrašuje.

Taj hrvatski Alkatraz, kako se turistima dočarava na skromnom reklamnom listiću, i danas je, 64 godine posle osnivanja logora za pristaše Informbiroa, tzv "I-beovce" što su nakon Titovog raskida sa Staljinom ostali odani sovjetskom vođi, i danas je opasan po život.

Nema političkih komesara, islednika, cinkaroša, izgladnjivanja i torture, ali sveprisutni tragovi ruševina koje plaše u svakom milimetru tog surovog ostrva čista su katastrofa, ali i objektivna pretnja za 50.000 turista, koliko ih, navodno, u letnoj sezoni poseti Goli otok i koji taj poset prežive, valjda pukom srećom.

Ulaznice se, na sreću, ne naplaćuju. Plaća se tek razgledanje ostrvca vozićem "Goli expreš" 25 kuna za koje, kako navodi nedeljnik, posetioci dobijaju direktan pogled u pakao u kojem se ne mogu nadati čistilištu  - pakao koji bi u dalekoj budućnosti mogao dobiti status spomen-područja.

Stanje je, navodi se, neprepričljivo sa gomilama i gomilama đubreta, obrušeni spratovi, razvaljene konstrukcije, razbijena okna, kozji i magareći izmet...

Haos koji se nisačim ne može opravdati, ni siromašnim budžetom, ni neznanjem, ni udarima bure, piše "Globus".

Ljudska ruka ovo ostrvo nije takla od 1988. godine, otkad su ga vlasti zatvorile kao zatvor koji je dugo godina posle IB-ovaca, nakon političkih, zbrinjavao "obične" kriminalce.

A nered koji su oni ostavili ostao je do danas.

Otada do danas Goli otok je prepušten bizarnim lovcima na rekvizite: sve što je vredelo, kažu, odneli su, pokrali, opljačkali.

Pre nekoliko godina napravljena je studija studiju razvoja Golog otoka, ali je ona skončala kao utopistička - a predviđala je da se žičarom povežu Lopar, Grgur i Goli otok...

Sada su, pak, prostornim planom predviđene dve zone - spomen-područje i zona za turizam jer potencijala da turist koji dođe na Rab provede nekoliko robinzonskih noći na Golom ima..., piše "Globus".