Na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom svedočio vojni veštak odbrane Radovan Radinović.
"Isključivu nadležnost", po Radinovićevim rečima, imali su Glavni štab i Drinski korpus VRS, koji je napad izvodio, a Karadžić je "dobijao izveštaje", ali se nije "direktno mešao" u operaciju, osim što se 9. jula 1995. "saglasio da se uđe u grad".
Karadžićevu Direktivu 7 iz marta 1995. da VRS u Srebrenici "stvori nepodnošljive uslove potpune nesigurnosti bez ikakve nade u dalji opstanak i život stanovništva", Radinović je nazvao "najopštijim
aktom" čiji se "najveći deo ne izvrši".
Posle pada Srebrenice, Karadžić je naredio uspostavljanje civilne vlasti i propisan odnos prema ratnim zarobljenicima, izjavio je veštak.
Radinović je izjavio i da nije našao dokaze za optužbu da je stanovništvo Srebrenice bilo prisilno proterano, niti da je Karadžić znao za ubijanje zarobljenih Muslimana.
Optužnica Karadžića (68), tadašnjeg predsednika RS, tereti za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima nakon što je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu, kao i za prisilno premeštanje
žena, dece i staraca.
Penzionisani general Vojske Jugoslavije Radinović negirao je I optužbu da je VRS, pod Karadžićevom kontrolom, terorisala stanovništvo Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada.
Radinović je precizirao da je u gradu bilo "50.000-70.000" pripadnika ABiH, što je bila "ogromna gustina na tako malom prostoru". Po ekspertovim rečima, teško je bilo razmestiti tolike snage u gradu, a
ne narušiti princip zaštite civilnih područja i objekata.
"Cilj Prvog korpusa ABiH bio je da kontroliše ceo grad, deblokira grad" i spoji se sa snagama na Igmanu i centralnoj Bosni, posvedočio je veštak. S druge strane, Sarajevsko-romanijski korpus VRS je imao cilj da "održi Prvi kopus ABiH u blokadi", zato što bi njegovim spajanjem sa snagama van grada "rat bio izgubljen za Srbe".
Radinović je ocenio da je "blokada snaga od SRK VRS bila potpuno legalna i legitimna". Broj "statičnih legitimnih vojnih ciljeva" u Sarajevu, ekspert odbrane procenio je na "2.200", dodajući da su
legitimni ciljevi bili i prostori kojim su se u gradu kretale trupe I vozila ABiH.
VRS "uzvraćala na vatru" ABiH iz grada i "nije bilo jednostrane vatre" radi terorisanja stanovništva, tvrdio je svedok.
Na Karadžićevo pitanje da li je pronašao ijedno njegovo naređenje za "agresivno" i "nezakonito postupanje" prema Sarajevu, Radinović je odgovorio negativno. "Naprotiv, našao sam vaše naređenje za
restriktivna dejstva".
Svi civilni objekti koji su korišćeni u vojne svrhe bili su legitimni vojni cilj, izjavio je Radinović, sugerišući da su komandanti ABiH bili dužni da civile uklone iz zone svojih dejstava u Sarajevu.
Karadžićev veštak rekao je i da je VRS, tokom rata u BiH, sprovodila "defanzivnu strategiju", u cilju odbrane teritorija na kojima su Srbi bili većina.
"Cilj muslimanske strane bio je da je očuva celovita BiH, a to nije moglo bez vojnog poraza druge dve strane...Po definiciji, to je ofanzivna strategija", kazao je Radinović.
Ofanzivnu strategiju Armije BiH, Radinović je nazvao "preambicioznom", s obzirom na njenu snagu, zbog čega je stalno pozivala na stranu intervenciju, koja se "na kraju i desila".
"Vi ste često govorili da cilj VRS nije pobeda i poraz druge strane, nego očuvanje i odbrana svoje teritorije", kazao je Radinović, dodajući da se strategijom VRS "ne može dobiti rat, ali se može odbraniti".
Bivši lider bosanskih Srba optužen je za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, sa teritorija na koje je vođstvo na Palama polagalo pravo.
Generala Radinovića, sutra će unakrsno ispitivati tužioci. Karadžić je optužen i za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce,1995.
Svedok: Karadžić je na televiziji rekao da je naredio napad
Bivši oficir Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) Ljubomir Obradović izjavio je na suđenju Ratku Mladiću da je "na televiziji čuo" kako predsednik RS Radovan Karadžić kaže da je "naredio i isplanirao" napad na Srebrenicu u julu 1995.
Svedok optužbe Obradović tako je, tokom unakrsnog ispitivanja, odgovorio na sugestiju Mladićevog branioca Branka Lukića da je Karadžić, tokom ofanzive na Srebrenicu u julu 1995, "imao direktan kontakt" sa komandantom Drinskog korpusa VRS Radislavom Krstićem, koji je zapovedao napadom.
Penzionisani general Obradović rekao je da je Karadžića čuo kako na televiziji kaže da je "naredio i isplanirao generalu Krstiću operaciju Srebrenica".
Tadašnji komandant VRS, general Mladić (70) optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimana iz Srebrenice u danima pošto je ta vojska, 11. jula 1995, zauzela enklavu koja je bila pod zaštitom UN.
Za srebrenički genocid optužen je i vrhovni komandant oružanih snaga RS Karadžić (68). Generala Krstića Tribunal je pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u
Srebrenici.
Upitan od sudije Kristofa Flugea (Christoph Flugge) da li je znao za direktne kontakte generala Mladića i Krstića za vreme napada na Srebrenicu, Obradović je odgovorio odrečno.
U jučerašnjem glavnom iskazu, tadašnji pukovnik Obradović precizirao je da u GŠ VRS zbog povrede nije bio do 17. jula 1995.
Obradović je, odgovarajući na pitanja odbrane, potvrdio da su pripadnici 10. diverzantskog odreda pri GŠ VRS tokom srebreničke ofanzive bili "prepotčinjeni" Drinskom korpusu VRS, odnosno da su
bili pod komandom generala Krstića, a ne Mladićevom.
Kako je 1996. pred Tribunalom priznao Dražen Erdemović, pripadnici tog odreda učestvovali su u streljanju "između 1.000 i 1.200" muslimanskih muškaraca iz Srebrenice na vojnoj farmi Branjevo kod
Zvornika.
Obradović je potvrdio da je Odred "u stručnom smislu" bio potčinjen obaveštajnim oficirima GŠ VRS Zdravku Tolimiru i Petru Salapuri.
Tribunal je generala Tolimira nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
Branilac Lukić sugerisao je da u direktivi koju je general Mladić izdao podređenim trupama, pre napada na Srebrenicu, kao cilj nije bilo navedeno zauzimanje enklave. Penzionisani general Obradović, to
je potvrdio.
Obradović je prihvatio i sugestiju Mladićevog advokata da Srebrenica nije bila demilitarizovana, iako je to bilo predviđeno sporazumomzaraćenih strana i Unprofora kojim je 1993. bila proglašena za "zaštićenu zonu UN". Do pada enklave, po rečima svedoka, okolna srpska sela stradala su od muslimanskih snaga "jačine divizije koje su stalno napadale".
Na kraju svedočenja, Obradović je zatražio dozvolu sudija da se pozdravi sa generalom Mladićem.
Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) to nije dozvolio, posle čega je Mladić glasno svedoku
dobacio: "Hvala ti, druže generale, alal ti vera".
Tužioci će sledećeg svedoka pred sudije izvesti sutra. Mladić je optužen i za progon muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperski napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
