Delićeva odbrana je pokrenula taj zahtev nakon što je sudija Tribunala Frederik Harhof u privatnom pismu prijateljima i saradnika u junu optužio Merona da je pod uticajem izraelsko-američkog vojnog lobija nagovarao ostale sudije da donesu oslobađajuće presude za komandnu odgovornost kako bi umanjio mogućnost budućih procesuiranja vojnih zapovednika.

"Budući da se navodi u pismu odnose na mene to stvara konflikt interesa, prema Pravilu 15 (A) Pravilnika o proceduri i dokazima Tribunala, ja se povlačim od odlučivanja o zahtevu", naveo je Meron u izuzeću, određujući umesto sebe sudiju Karmela Agijusa da odluči o zahtevu za preispitivanje "integriteta i pristrasnosti" sudije Harhofa, za šta ga je optužila odbrana generala Delića, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Odbrana generala Delića, čija je prvostepena kazna od tri godine zatvora potvrđena nakon njegove smrti, zbog komandne odgovornosti za zločine mudžahedina u BiH, zatražila je reviziju presude nakon pisma Harhofa, koji je bio član prvostepenog veća koje je osudilo generala Delića.

Do sada je već nekoliko odbrana zatražilo revizije presuda zbog istupa Harhofa karakterišući ih kao "naklonost haškom Tužilaštvu", dok su pak mnogi analitičari rada suda kao i udruženja žrtava - pozdravili istup, zatraživši pri tom od UN ispitivanje rada Tribunala, kao i rada sudije Merona.

Nedavno je i lider SRS Vojislav Šešelj uputio zahtev raspravnom veću Haškog tribunala za izuzeće sudije Frederika Harhofa, a ukoliko se zahtev usvoji, upravo će Meron (kao predsednik) formirati tročlano sudsko veće koje će odlučivati da li je Harhof svojim istupom pokazao pristrasnost i može li pravično presuditi Šešelju.