Vojni veštak optužbe Ričard Batler izjavio na suđenju Ratku Mladiću u Hagu da je progon muslimanskog stanovništva iz Srebrenice i drugih enklava bio proklamovani cilj Vojske Republike Srpske od 1992. godine.
Ratni komandant VRS, general Mladić (70) optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima pošto je ta vojska 11. jula 1995. zauzela enklavu koja je bila pod zaštitom UN. Optužnica Mladića tereti i za progon hiljada žena, dece i staraca iz Srebrenice.
Kao najraniji dokaz namere VRS da protera civilno stanovništvo, Batler je citirao Direktivu broj četiri, koju je u novembru 1992. podređenim jedinicama uputio general Mladić.
Tom direktivom, Mladić je naredio da se "neprijatelju nanesu najveći mogući gubici" i da se on "prisili da sa muslimanskim stanovništvom napusti područje Birača i Podrinja".
Batler je ocenio da "napad na civilno stanovništvo nije ispravan, ni legitiman vojni cilj", premda je to stanovništvo pružalo podršku muslimanskim snagama.
Takvo naređenje "moglo je imati vojnu svrhu, ali je, istovremeno, bilo i očigledno nezakonito", naznačio je Batler, dodajući da se iz operacija preduzetih po Direktivi broj četiri videlo da "VRS nije pravila razliku između neprijatelja i stanovništva". VRS je tim
operacijama do proleća 1993. u Srebrenicu sabila hiljade izbeglica iz okoline nakon čega je pad enklave bio sprečen time što je bila proglašena za zaštićenu zonu UN.
Da VRS, međutim, nije odustala od uništavanja enklava u istočnoj Bosni i proterivanja stanovništva, Batler je zaključio iz dokumenta komande Bratunačke brigade u kojem se 1994, posle posete generala Mladića, navodi da "moramo poraziti enklave i isteratistanovništvo".
U dokumentu se prvi put pominje i stvaranje nepodnošljivih uslova u enklavi kako bi Muslimani bili primorani da "masovno odu" zbog nemogućnosti opstanka.
Batler je potvrdio da Srebrenica i Žepa nikada nisu bile demilitarizovane uprkos sporazumu kojim su bile proglašene za zaštićene zone, i da je 28. divizija ABiH napadala okolna srpska sela i ubijala civile.
"Moj stav je da je VRS imala vojno opravdanje da napadne 28. diviziju ABiH u enklavama", kazao je vojni veštak optužbe, nazivajući tu diviziju "primerenom vojnom metom".
Veštak je podvukao da je to praktično značilo da "svi Muslimani moraju da odu", ocenjujući da "proterivanje stanovništva nije bilo zakonit vojni cilj".
U martu 1995, usledila je Direktiva broj sedam, koju je potpisao predsednik RS i vrhovni komandant njene vojske Radovan Karadžić. Tom direktivom, Karadžić je naložio da VRS "dobro promišljenim dejstvima" u Srebrenici i Žepi stvori "nepodnošljive uslove potpune nesigurnosti, bez nade u dalji opstanak i život civilnog stanovništva".
Batler je naznačio da je u načelu namera VRS bila da "zaštićene zone moraju biti eliminisane", ali da je, imajući u vidu da su snage Armije BiH bile u enklavama, u tome bilo i vojne logike.
U vreme Direktive broj sedam, VRS se, po Batleru, "nadala da će stvoriti situaciju u kojoj bi međunarodna zajednica napustila enklave i povela sve sa sobom" i nastojala je da "izoluje enklave dok ne bude nemoguće ostati u njima".
Ispitivanje Batlera tužilac Piter Mekloski nastaviće sutra.
General Mladić optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida; teror nad civilima u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN.
