Osnivač WikiLeaksa Džulijan Asanž zatražio je od švedske policije da istraži navode o nezakonitom američkom delovanju u EU protiv tog sajta, uključujući zaplenu njegove lične imovine.
"Tema ove prijave obuhvata dva događaja u koja su umešane Švedska i Nemačka, u okviru javnosti poznatih aktivnosti FBI protiv sajta u Velikoj Britaniji, Danskoj i na Islandu od 2009. godine do sada", navedeno je u dokumentu.
Asanž tvrdi da je bio pod prismotrom američke vojne obaveštajne službe u Berlinu krajem decembra 2009, a kao posledica toga u SAD je osuđen Bredli Mening zbog odavanja vojnih i diplomatskih tajni WikiLeaksu.
Drugi incident je, prema Asanžovim rečima, vezan za ilegalnu zaplenu njegove torbe s tri laptopa s materijalom sajta, 27. septembra 2010. godine.
Među materijalom je bilo i "šokantnih dokaza o teškom ratnom zločinu - masakru više od 60 žena i dece koji su počinile američke vojne snage u Garaniju, u Avganistanu", naveo je Asanž.
Osnivač sajta na kojem su obelodanjene američke poverljive depeše rekao je i da je saznao da je švedska tajna služba tražila informacije o njemu od australijske obaveštajne agencije, koja je dostavila tražene podatke.
"Ukoliko je je američka vojna obaveštajna agencija nezakonito nadzirala mene u Nemačkoj, onda ono što je iskorišćeno na suđenju Bredliju Meningu takođe može da bude nezakonito, a korišćenje dokaza dobijenih na nezakonit način moglo bi da se odrazi na Maningov slučaj pred Apelacionim vojnim sudom", ocenio je Asanž.
Australijski aktivista, navodno, namerava da podnese slične žalbe vlastima u Nemačkoj i Australiji.
Asanž od juna 2012. godine nije napustio ambasadu Ekvadora u Londonu, gde je zatražio azil jer strahuje da će biti uhapšen i izručen Švedskoj, gde je optužen za seksualne napade.
On je uveren da bi ga Švedska potom izručila SAD, gde bi mogao biti osuđen na smrtnu kaznu zbog obelodanjivanja tajnih dokumenata američke vlade.
Asanž je 25. jula saopštio da će se kandidovati na izborima za australijski senat i osnovao je partiju WikiLeaks.
