General Milovanović je rekao da, iako je mandat Unprofora bio sprovođenje humanitarnih konvoja i da nepristrasno posreduje između zaraćenih strana, već sredinom decembra 1992. donesena je odluka visokih oficira NATO i zapadne Evropske unije, da se Republika Srpska podvrgne bombardovanju u slučaju da ne ispuni neke od zahteva.

"Nadležnost Unprofora za BiH da odlučuje da li će ili neće tražiti bombardovanje značila je proširenje mandata mimo Saveta bezbednosti i 11. aprila 1993. su srpske snage bombardovane prvi put, u okolini Goražda", naveo je Milovanović.

Prema informacijama koje je Milovanović dobio od Mladića, indijski general Satiš Nambijar, koji je bio komandant Unprofora za bivšu Jugoslaviju, otišao je po svojoj želji, pre isteka mandata, zato što su izveštaji njegovih potčinjenih pre stizali u NATO nego u Savet bezbednosti.

Većina generala Unprofora bila je iz zemalja NATO, podsetio je Milovanović, uz primedbu da je on na NATO od decemba 1992. gledao kao na "četvrtog neprijatelja Republike Srpske".

General Milovanović je podsetio da je 1993. postignut sporazum o stvaranju bezbednosnih zona Srebrenica i Žepa, da je Savet bezbednosti jednostrano proglasio bezbednosne zone Tuzla, Sarajevo, Goražde i Bihać, dok je za područje Igmana i Bjelašnice sporazum potpisan u drugoj polovini avgusta 1994. godine.

On je rekao da je u februaru 1993. godine sa tadašnjim komandantom Unprofora za BiH generalom Filipom Morionom postigao sporazum da će za sve koji žele da izađu iz Srebrenice VRS obezbediti koridor, dok je francuski general predložio da se Srbima iz Tuzle ponudi da napuste to područje.

"Pregovore sa Morionom vodio sam ja, po ovlašćenju Ratka Mladića i tada sam upozorio da se radi o etničkom čišćenju, bez obzira što to rade UN", rekao je Milovanović.

On je naveo da mu je Morion rekao da je iz Srebrenice bilo evakuisano 12.500 civila, a da Srbi nisu hteli da odu iz Tuzle, jer su, navodno, želeli da ostanu da čuvaju svoju imovinu.

"Nije mi rekao zašto je zaustavljena evakuacija iz Srebrenice, ali meni je bilo jasno da je to zato što je evakuisao pripadnike Armije BiH", rekao je Milovanović, naglasivši da veruje da Morion nije ni ponudio Srbima da napuste područje Tuzle.

"Njih je u Tuzli bilo 17.500 i kako je moguće da baš nijedan ne pristane da izađe", zapitao je Milovanović.

U slučaju Bihaća, Milovanović je rekao da je Unprofor 1993. godine obavestio Glavni štab VRS da je grad proglašen bezbednosnom zonom i da su razoružane tri brigade muslimanskog Petog korpusa koje su se tamo nalazile.

"Imao sam izveštaj da su razoružani, a u oktobru 1994. sam se suočio sa korpusom od 22.000 ljudi, koji su imali najsavremenije naoružanje u tom periodu, među kojim i puške 'singapurke', koje nije imao ni Pentagon. To znači da je neko prekršio embargo kojim je Savet bezbednosti zabranio dostavu oružja u bezbednosne zone", istakao je Milovanović.

On je ocenio da je bilo nemoguće da Unprofor nije znao da prolaze konvoji oružja.

Mladićev branilac Branko Lukić sutra će nastaviti da unakrsno ispituje generala Milovanovića.