Zaštićena svedokinja RM-70 opisala je na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, višestruka silovanja koja je, s drugim Muslimankama, u leto i jesen 1992, preživela u rukama srpskih vojnika i policajaca u Foči.
RM-70 - koja je, po rečima tužiteljke Maksin Markus sada u "četrdesetim godinama" - izjavila je da su je srpske snage zarobile u julu 1992. ubivši, istovremeno, desetak meštana iz njenog sela.
Pošto su odvojene od muškaraca, žene su bile prebačene na gradilište električne centrale u Buk Bijeloj, gde su podvrgnute seksualnom zlostavljanju.
Taj objekat u blizini Foče, sprski vojnici koristili su za "mučenje i silovanje žena, Muslimanki zarobljenih", rekla je RM-70.
Zarobljene Muslimanke, posle nekog vremena, smeštene su u zgradu srednje škole u Foči gde su, po pisanoj izjavi svedokinje, bile žrtve "svakodnevnog i nemilosrdnog silovanja, seksualnog i nesekusalnog mučenja".
Kako je rekla RM-70, srpski vojnici su dolazili u školu i odvodili žene na silovanje u zgradu zvanu "Brena", ni ne pokušavajući da se kriju. Ispred škole su bila dva policajca, ali ih u tome nisu sprečavali.
"Kad bi vojnici došli da odvode žene, niko se njima nije smeo suprotstaviti. Jednom prilikom, policajac se suprotstavio Draganu Zelenoviću, on ga je udario i niko se više nije smeo suprotstaviti", navela je svedoknjina.
Zelenovića je, pošto je priznao krivicu, Tribunal 2008. osudio na 15 godina zatvora zbog seksualnog nasilja nad zarobljenim Muslimankama u Foči.
Pripadnici lokalnih srpskih snaga držali su muslimanske žene, među kojima je bila i RM-70, kao seksualno roblje i u sportskom centru Partizan, kao i u "Karamanovoj kući" u Miljevini, u kojoj su bile podvrgavane i grupnom silovanju.
Petnaestak dana, žene su dobijale bolju hranu, posvedočila je RM-70, posle čega im je Mitar Šipčić najavio da će "doći televizija da snimi kako oni nas tu štite, kako oni nas čuvaju, kako su oni nas spasili".
"Samo se pitam od koga su nas spasili, ko je tu nas napao da su nas oni spasili... Da ja njemu kažem kako je on mene spasao, kako on mene čuva - svaku noć mene 20 njih siluje... Da ja njemu kažem kako on mene čuva, kako on mene štiti... To je bio njihov cilj... da ja kažem kako je on mene spasio... Od koga? Ubio mi je mater, ubio mi je brata", rekla je svedokinja, plačući.
Ispričala je da je, kada su došle ekipe TV Beograd i Kanala S sa Pala, "sedela u jednom ćošku" i nije želela ni da pogleda "ko je tu ušao, ko je tu snimao nešto, ko je tu pričao".
"Nikad ja nisam to videla, niti htela pogledati. Samo sam znala šta su hteli - da naprave propagandu, kako su oni dobri, kako su oni zaštitili - koga to, od koga?", upitala je RM-70.
Svedokinja je izjavila i da su u "Karamanovoj kući" srpski vojnici seksualno napastvovali i Almiru Bektović, koja je tada imala 12 godina. Rekla je da je čula kako je Radomir Kovač zvani Klanfa "za 200 maraka" Almiru prodao Radovanu Stankoviću. Šta se posle desilo s devojčicom, RM-70, kako je kazala, ne zna.
Kovača - koji je bio uhapšen 1999. - Tribunal je 2001. osudio na 20 godina zatvora zbog porobljavanja i silovanja muslimanskih žena u Foči. Odlukom suda, na slobodu je iz zatvora u Norveškoj pušten posle 14 izdržanih godina, odnosno dve trećine kazne.
Radovana Stankovića je, zbog sekusalnog nasilja u Foči, na 20 godina zatvora osudio Državni sud BiH, kojem je predmet ustupio Tribunal.
RM-70 opisala je i kako su zarobljene muslimanske žene u "Karamanovoj kući" bile prisiljavane da se zovu srpskim imenima i da se krste.
Krajem oktobra 1992, prema njenim rečima, Pero Elez, koji je žene držao u kući, došao je zajedno sa Zelenovićem, Gojkom Jankovićem i Miloradom Kecmanom.
"Postavili su nas osam u red. Pitali su nas kako se zovemo, sve smo rekle srpska imena. Pitao nas je (Kecman) - da vidimo kako smo naučile da se krstimo... Ja sam pošla celom rukom da se prekstim, a on je skočio: 'Hoćeš da ti odsečem ruku, ne krsti se celom rukom, nego sa tri prsta'... Izvinite, nisam znalaâ€, ispričala je svedokinja.
Tužiteljka Markus pitala ju je zatim šta je bio "razlog i cilj" seksualnog nasilja nad Muslimankama u Foči.
"Da unište, da pobiju, da ucjene... Duhove da unište što više mogu, jer za ženu koja je silovana nema lijeka... Ja nikad se oprat' ne mogu - nikad, ali borim se, borim se... Moj život je uništen, uništena je moja familja, pobili su mi najdraže što sam imala u životu... Ubili su mi moju sreću, ja sam bila sretna i presretna", odgovorila je RM-70.
Naglasila je da je "morala doći da kaže istinu", zato što se zbog ubijenih majke, brata i drugih rođaka i "svih žrtava u BiH" oseća "dužnom i krivom".
Mladićev branilac Miodrag Stojanović je, na početku i na kraju unakrsnog ispitivanja, izražio žaljenje zbog svega što jesvedokinja preživela.
Na sugestiju Stojanovića, RM-70 je potvrdila da su joj dvojica srpskih vojnika pomogla da napusti Foču i, preko Bileće, ode u tadašnji Titograd.
"Jeste, zahvalna sam im do groba", kazala je ona, naglašavajući da "danas ne bi bila ovde, sigurno" da nije bilo i "dobrih" Srba.
Haški proces generalu Mladiću bić nastavljen sutra. Mladić je optužen i za genocid u Srebrenici, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
