Posebno veće, kojim je predsedavao sudija Bakone Moloto iz Južne Afrike, odbacilo je tvrdnju tužilaštva da je, pri odlučivanju o Šešeljevom zahtevu za izuzeće sudije Harhofa, počinilo greške u rezonovanju i primeni pravila suda.

Veće je odbacilo i argument tužilaštva da, pri donošenju odluke o izuzeću, nije razmotrilo stav samog sudije Harhofa i dvoje preostalih sudija iz raspravnog veća Žana-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti) i Flavije Latanci (Flavia Lattanži) koji su se izuzeću protivili.

U današnjoj odluci piše da posebno veće nije bilo obavezno da te stavove razmotri, već da je to učinio potpredsednik suda Karmel Ađijus (Carmel Agius), pre nego što je posebno veće imenovao.

Kao i pri donošenju odluke o Harhofovom izuzeću, sudije Moloto i Barton Hol (Burton Hall) preglasale su kineskog sudiju Liu Daćuna (Daqun) koji se protivio izuzeću, a bio je za preispitivanje te odluke.

Presuda Šešelju, optuženom za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, bila je zakazana za 30. oktobar, ali je, posle izuzeća sudije Harhofa, odložena na neodređeno vreme.

Prema pravilima suda, predsednik Tribunala Teodor (Theodor) Meron trebalo bi da imenuje novog sudiju koji bi zauzeo Harhofovo mesto u raspravnom veću.

Uslov za nastavak postupka je da se novi sudija upozna sa predmetom, odnosno da pročita čitav spis sa suđenja Šešelju.

Alternativa je da proces Šešelju počne iz početka, što pravnici u Hagu smatraju malo verovatnim.

Iako su u dosadašnjoj praksi Tribunala sudije bile, iz različitih razloga, zamenjivane tokom suđenja Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku, nikada se do sada nije desilo da sudija bude izuzet iz raspravnog veća na samom kraju procesa, uoči izricanja presude.

Pravilima suda nije predviđen postupak u takvom slučaju.

Prema interpretaciji predsedavajućeg sudije Antonetija, posle imenovanja novog sudije, na raspravnom veću je da donese odluku o tome kako će nastaviti postupak.

Posebno veće Tribunala utvrdilo je, krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtev za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".

"Neprihvatljiva predstava o pristrasnosti postoji. Zbog toga, većina je utvrdila da je pretpostavka nepristrasnosti suzbijena. Shodno tome, većina je našla da je optužba o pristrasnosti sudije Harhofa utemeljena", odlučilo je to veće.

U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.

Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala – oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.

U odluci, posebno veće navodi da je time sudija Harhof sugerisao da su oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se suzbije komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih.

Sudija Harhof je u pismu naglasio da je uvek "pretpostavljao da je ispravno osuditi lidere za zločine počinjene s njihovim znanjem" i zaključio da se suočava "sa dubokom profesionalnom i moralnom dilemom" kao nikada pre.

Posebno veće ocenilo je da je to što je sudija Harhof razmatrao odgovornost "vojnih komandanata" relevantno za proces Šešelju zato što je Šešelj optužen da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, i time što je upravljao paravojnim snagama zvanim "šešeljevci".

Time što je pomenuo "utvrđenu praksu" Tribunala da osuđuje vojne komandante za zločine podređenih, sudija Harhof je, po odluci, dao osnova za zaključak da bi "razumni i dobro informisani posmatrač" to mogao shvatiti kao "pristrasnost sudije Harhofa u korist osuđujuće presude" i u procesu protiv Ssešelja.

Neslaganje sa odlukom o izuzeću, potom su izrazili predsedavajući sudija Antoneti i članica veća Flavija Latanci, koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir.

Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom".

Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i muslimanima u  Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. U pritvoru Tribunala je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je optužnica objavljena.

Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo 2007, a izvođenje dokaza okončano je prošle godine.

U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, da bude oslobođen.