Po optužnici, snage bosanskih Srba, pod komandom generala Mladića (70), držale su više od 200 vojnika Unprofora kao taoce posle vazdušnih napada NATO na objekte i položaje VRS. Isturanjem talaca na vojne instalacije, potencijalne mete, Mladićeva vojska pokušala je da spreči dalje udare Alijanse iz vazduha.

Francuski oficir koji je svedočio pod pseudonimom RM-401, skrivenog lika i elektronski iskrivljenog glasa, posvedočio je da su pripadnici "neregularne i regularne" vojske bosanskih Srba, rano ujutro 27. maja 1995. upale na kontrolni punkt "plavih šlemova" na Vrbanja mostu u Sarajevu i zarobile njega i devet njegovih vojnika.

Tu "komandosku" i "brutalnu" akciju u kojoj nije bilo upotrebljeno oružje i niko od Francuza nije bio povređen, kako je rekao svedok, "izveli su fanatici Slavka Aleksića zvanog Vojvoda", od kojih su neki bili u "uniformama UN".

U satima posle zarobljavanja, po iskazu RM-401, srpski vojnici su, u blizini Vrbanja mosta, tukli i pretili smrću pripadnicima Unprofora, koji su bili izloženi i gnevu civila, pošto je VRS pretrpela žrtve u borbi za Vrbanja most.

Prisilivši ga da obuče uniformu VRS, srpski vojnici su svedoku pretili da će ga "ako nešto pođe naopako", tako obučenog poterati na liniju Armije BiH. Tretman se poboljšao kada su taoci, posle 24 sata, bili prebačeni u kasarnu Lukavica.

Tadašnji komandir francuskih "plavih šlemova" posvedočio je i da je čuo poruku oficira VRS štabu Unprofora da će taoci biti pogubljeni, ako se snage UN ne povinuju njihovim zahtevima i NATO ne obustavi napade iz vazduha.

Po rečima RM-401, VRS je 29. i 30. maja 1995 po dvojicu njegovih vojnika odvela i vezala lisicama za vojne objekte koje bi NATO mogao bombardovati, snimivši ih tako vezane televizijskim kamerama. Potom su bili vraćeni u Lukavicu nepovređeni.

Svedoka i druge francuske vojnike Unprofora, VRS je oslobodila 30. jula 1995.

Mladićev branilac Dejan Ivetić sugerisao je, tokom unakrsnog ispitivanja, da je VRS pripadnike Unprofora držala kao "ratne zarobljenike", a ne kao taoce, zato što su se prethodno "plavi šlemovi" svrstali na stranu muslimanskih snaga zahtevom da avioni NATO bombarduju srpske položaje.

Negirajući da je Unprofor kojem je, po njegovim rečima, zadatak bio da u Sarajevu razdvoji sukobljene strane, delovao u korist ABiH, RM-401 je odgovorio: "Bio sam zarobljenik, a zapravo talac".

Svedok je odbacio kao netačnu i tvrdnju Mladićevog advokata da su francuski Unprofor i muslimanske snage zajedno napali VRS i povratili kontrolu nad Vrbanja mostom i da je zato, tog 27. maja 1995, bilo "mrtvih i Francuza i Srba".

"To nije tačno. Francuski Unprofor je povratio ono što je izgubio, to posmatračko mesto po nalogu predsednika Republike. Bili smo već dovoljno poniženi ... i morali smo povratiti autoritet", naglasio je svedok. On je, međutim, prihvatio da je ABiH, iako o napadu nije bila obaveštena, "iskoristila" akciju "plavih šlemova" da i ona napadne VRS.

RM-401 prihvatio je sugestiju Mladićeve odbrane da je u kasarni Lukavica jedan oficir VRS pročitao Ženevsku konvenciju i rekao im da će biti tretirani kao ratni zarobljenici.

Izvođenje dokaza o optužbi za uzimanje međunarodnih talaca, tužioci će, iskazom sledećeg svedoka, nastaviti sutra.

General Mladić optužen je i za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida i terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95.