Optužnica Karadžića (68), koji je bio predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, tereti, između ostalog, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95.

Tribunal je Krajišnika (68), koji je bio predsednik Skupštine RS, pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog prisilnog premeštanja, deportacije i, delimično, progona Muslimana i Hrvata tokom rata u BiH.

Posle izdržane dve trećine kazne, odnosno 13 godina, Krajišnik je, odlukom predsednika Tribunala, 31. avgusta pušten na slobodu iz zatvora u Velikoj Britaniji.

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Alan Tiger dokazivao je da je "političko vođstvo bosanskih Srba pozivalo na odmazdu protivmuslimanskih snaga i stanovništva u Sarajevu".

"Nikada niko nije podržavao bombardovanje Sarajeva. Naprotiv, bila je odluka Predsedništva RS, u junu 1992, da se prekine bombardovanje", odgovorio je Krajišnik.

Svedok je rekao da je sada "siguran da je VRS uzvraćala na vatru iz grada", iako tokom rata "nije bio siguran" u tu tvrdnju vojske.

Zastupnik optužbe je, kao dokaz o svedokovoj umešanosti u napade na Sarajevo, citirao prisluškivani razgovor u kojem Krajišnik, u proleće 1995, kaže oficiru VRS da bi "neka vrsta odmazde morala uslediti" i prihvata sugestiju sagovornika da bi to trebalo biti "u gradu".

U razgovoru su pominjali modifikovane avio bombe i rakete "oganj", koje je, po optužnici, VRS ispaljivala na ciljeve u Sarajevu.

Objašnjavajući da je razgovor vođen posle "strašnog napada iz Visokog na Ilijaš" i zahteva tamošnjeg srpskog stanovništva da se nešto učini, Krajišnik je rekao: "Zato sam zvao da pitam dali ima nešto jače".

Krajišnik je ostao i pri iskazu da, u proleće i leto 1992, nije  ništa znao o zločinima nad Muslimanima i Hrvatima, uključujućinezakonito pritvaranje hiljada civila u logore kod Prijedora, zlostavljanje, ubistva i prisilno premeštanje.

"Sigurno ja nisam znao, a nije sigurno ni Karadžić...Da je znao, sigurno bi nas obavestio", rekao je Krajišnik, dodajući da je možda čuo samo "glasine".

Za masovno ubistvo 200 Muslimana na prevoju Korićanske stijene na planini Vlašić, 21. avgusta 1992, Krajišnik je tvrdio da je saznao tek na suđenju pred Tribunalom. Kazao je da mu je u to vreme, 22. avgusta 1992. na Palama, u eksploziji granate, poginula supruga i da ga je to preokupiralo.

Karadžić je optužen za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida.

Krajišnik je ponovio da je zarobljavanje vojnika Unprofora s proleća 1995. bilo "očajnički pokušaj VRS da spreči NATO bombardovanje", odbacujući tvrdnju tužioca da su iza te akcije stajali politički

lideri RS.

Po optužnici protiv Karadžića, VRS je, u maju i junu 1992, uzela više od 200 "plavih šlemova" UN za taoce i koristila ih kao "živi štit" u pokušaju da zaustavi vazdušne udare NATO.

Kao dokaz, tužilac Tiger je citirao više prisluškivanih telefonskih razgovora u kojima je Krajišnik, pored ostalog, uverava sagovornike iz srpske dijaspore da "plavi šlemovi" neće biti pušteni dok za njih ne bude "plaćena najviša cena".

Jedan od sagovornika, prethodno mu je rekao da su "taoci najjeftinija protivavionska odbrana".

Sugerišući da je samo "relaksirao radikalne sagovornike iz dijaspore", Krajišnik je tvrdio da pripadnici Unprofora nisu bili taoci, već "ratni zarobljenici". Ponovio da je to "hapšenje vojnika i prikazivanje na televiziji bilo očajnički pokušaj da se spreči bombardovanje".

"Ja mislim da je to VRS sprovela, a ako ima neki dokument da Karadžić to kaže, ja ću to povući...Ako ima dokaza da je Karadžić naredio da se hapse taoce, a ja to ne znam, mogao bih reći da je to akt odvraćanja", izjavio je svedok.

Krajišnik je rekao i da "ne veruje da bi (komandant VRS Ratko) Mladić to sproveo da je bila Karadžićeva inicijativa", podsećajući da je to bilo "vreme raskola između Karadžića i Mladića".

Za dokument "Varijanta A i B" kojim je Srpska demokratska stranka, u decembru 1991, naložila stvaranje srpskih opština u mestima gde su Srbi većina, ali i tamo gde su manjina, Krajišnik, kako je tvrdio, uopšte nije znao.

Taj dokument - koje tužilaštvo smatra ključnim u planu vođstva bosanskih Srba za preuzimanje vlasti i uspostavljanje zaokruženih srpskih teritorija - Krajišnik je nazvao "bespotrebnim" i "nevažnim". Tvrdio je i da nije bio primenjen u većini opština.

Krajišnik će, na kraju višednevnog svedočenja, sutra jedan sat odgovarati na dodatna pitanja Karadžića, optuženog i za genocid u Srebrenici.