Svedočeći skrivenog lika i elektronski izmenjenog glasa, zaštićeni svedok KW-12 izjavio je da je pri proboju Armije BiH iz Srebrenice ka Tuzli, u julu 1995. u šumi stradalo "1.500 do 1.700" osoba, koje nisu bile pokopane.

Osim u zasedama Vojske Republike Srpske, oni su stradali i u međusobnim okršajima.

Svedok je - tokom dugog i, na momente, konfuznog iskaza, koji je bilo teško pratiti - osporavao i broj Muslimana ubijenih u selu Kravica, u prvoj od masovnih likvidacija posle pada Srebrenice u julu, kao i
odgovornost srpskih policajaca koji su osuđeni za taj zločin.

Karadžić (68), koji je tada bio predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima nakon što je Vojska RS,
11. jula 1995, zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.

Pobijajući tu optužbu, Karadžić tvrdi je da je u masovnim grobnicama oko Zvornika, iz kojih su tela ubijenih bila ekshumirana, bile pokopane i žrtve pale pri proboju kolone ABiH iz obruča oko
Srebrenice ka Tuzli.

Svedok KW-12 tvrdio je da je, tokom proboja, od 11. do 13. jula 1995. "mogao videti 1.500 do 1.700 - 2.000 mrtvih". Neki su, po njegovim rečima, stradali u tri zasede VRS, ali je bilo i međusobnih
ubistava. "Naiđe neko... nema dokumenta, ne zna bismile, nije obrezan, odmah se ubija".

Nakon što je zarobljen, 13. jula, svedok je, kako je izjavio, bio prebačen u zemljoradničku zadrugu u Kravici, gde su bili drugi muslimanski zarobljenici.

U "prvoj prostoriji bilo je oko 80 ljudi, nije moglo stati ni 100, ni 200 ljudi". Nakon što ga je stražar, prijatelj uputio u drugu prostoriju, KW-12 je "čuo kratak rafal" i "kroz prozor izleteo i
pobegao".

Prema optužnici i ranijim presudama Tribunala, srpske snage su u kravičkom skladištu toga dana ubile oko 1.000 muslimanskih zarobljenika, a za taj zločin pred sudom BiH osuđeno je nekoliko pripadnika specijalne policije RS.

KW-12 tvrdio je, međutim, da osuđeni nisu bili u Kravici u vreme masakra, nego u obližnjim Sandićima i da ih je on video dok su ga, posle zarobljavanja, srpski vojnici tuda sprovodili. Tvrdio je da je o
tome posle rata obavestio i tužilaštvo u Sarajevu i agenciju SIPA, posle čega su mu tražili da potpiše da "nikada nije bio u Srebrenici". Iz njegovog iskaza proizlazi da je svedok bio u zatvoru
posle rata u BiH.

Svedok je tvrdio i da je kod jednog od poginulih u zasedama pri proboju kolone ABiH iz Srebrenice pronašao "100.000 maraka" koje je, sa drugima, "popušio", zavijajući u njih duvan. "To nam je bio papir
duvanski".

Pre dolaska u Srebrenicu, po iskazu svedoka, pripadnici njegove "16 muslimanske istočne brigade" ubili su, u okolini Zvornika, srpske civile, ali i muslimanske izbeglice koje su to videle.

Tvrdio je i da je, u maju 1992, bio prisutan kada su okolini Bratunca dvojici Srba odsečene glave, dok je "jedan policajac na ražnju ispečen".

Posle toga i ubistva srpskog sudije Gorana Zekića, srpske snage su svedoka, njegovog oca "i sve komšije Muslimane izvele iz kuća i odvele na stadion u Bratuncu". Ubrzo su bili prebačeni u školu, gde su ih "šešeljevci" i "beli orlovi" mučili, tukli i ubijali.

Opisujući kako je, potom, bio među 450 Muslimana koji su bili prebačeni na Pale, a potom u Visoko "na razmenu", svedok je zaplakao. "Ne mogu ništa loše reći o boravku na Palama, mogu samo da se
zahvalim policajcima... Došao sam u veoma lošem stanju, bio sam sav isečen", kazao je, potvrđujući da mu je pružena medicinska pomoć.

Prema optužnici koja Karadžića tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida, Muslimani iz Bratunca su preko Pala bili proterani.

Svedoka odbrane KW-12, sutra će unakrsno ispitivati tužioci. Optužnica Karadžića tereti i za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95.