Posle šest godina pregovora, Hrvatska je 1. jula postala 28. članica Evropske unije što je proslavljeno vatrometom tačno u ponoć. Svečanoj ceremoniji u Zagrebu je, pored brojnih zvaničnika iz EU i regiona, prisustvovao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Pregovore o članstvu počela je Crna Gora, a BiH je i dalje u ćorsokaku zbog nesprovođenja presude "Sejdić-Finci". Početak pristupnih pregovora Makedoniji, uprkos preporukama Brisela, i dalje blokira Grčka zbog spora o imenu države, a Albanija još čeka status kandidata.

Bujao nacionalizam,  glasalo se o braku

Sa druge strane, nova članica EU ne može da se pohvali toleratnošću jer je bilo dosta nacionalističkih istupa i provokacija usmerenih protiv Srba.

Postavljanje dvojezičnih ćirilično - latiničnih tabli na nekoliko državnih i javnih ustanova u Vukovaru pokrenulo je proteste tokom kojih su razbijane i skidane table, ali i akciju prikupljanja potpisa za raspisivanje referendum protiv ćirilice. Došlo je dotle da poslanici EU parlamenta "skupljaju potpise" protiv takvog ponašanja novopečene članice.

Ustaštvo se prenelo i na sportske manifestacije. Fudbaler  Dinama iz Zagreba, Josip "Džo" Šimunić je slaveći trijumf nad reprezentacijom Islanda i plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu,  uzeo mikrofon u ruke i sa razglasa pozvao publiku da salutira u stilu Ustaša iz 19. veka: "Za dom, spremni!" Zbog takvog pozdrva neće ga biti na istom takmičenju.

A, nisu samo igrači šovinistički nastrojeni. I predsednik zagrebačkog Dinama Zdravko Mamić je u martu u radio emisiji na nacionalnoj osnovi izvređao hrvatskog ministra obrazovanja i sporta Željka Jovanovića, nakon čega je prenoćio u pritvoru i morao na sud.

"Željko Jovanović je čovek koji ima krvna zrnca da mrzi sve što je hrvatsko, HNS, Olimpijski odbor. Nema iskustva, a čovek koji je Srbin ne može voditi najvažniji resor u Republici Hrvatskoj", izjavio je tada Zdravko Mamić.

Takođe, nova EU članica je pokazala da je još uvek prilično konzervativna. U decembru je održan referendum na kom su se građani izjašnjavali da li su za to da ustavom bude definisan brak kao zajednica muškarca i žene – većina se izjasnila "za"- njih 65, 75 odsto, dok je 33, 63 bilo protiv. Na birališta je izašlo svega 38 odsto birača.

Krizni izbori u Crnoj Gori, ali i veliki korak

Crnogorci su u aprilu izabrali predsednika šesti put od uvođenja višestranačkog sistema, odnosno drugi nakon sticanja nezavisnosti 2006. godine. Filip Vujanović, kandidat Demokratske partije socijalista je pobedio nazavisnog kandidata Miodraga Lekića za 7. 650 glasova.

U procesu približavanja EU Vlada Crne Gore pokazala je odlučnost u zaštiti ljudskih prava i evropskih vrednosti. U Budvi je održana  Prva Parada ponosa23. jula, a potom i u Podgorici 20. oktobra.

Prva gej povorka, u kojoj je učestvovalo oko 40 osoba, završila se neslavnim bilansom - žestokim sukobom policije i protivnika manifestacije što je rezultovalo privođenjima, povredama i na kraju evakuacijom brodovima učesnika Parade.

I  "Montenegro prajd" u glavnom gradu Crne Gore pratili sukobi policije i huligana. Uhapšeno je 60 izgrednika, a povređeno je 19 policajaca. I posle ove, kako su učesnici izjavili, uspešne parade, oni su morali da budu evakuisani maricama jer nije mogao drugačije da im se obezbedi siguran izlaz iz zone u kojoj je održana parada.

Krajem godine, tačnije 10. decembra premijer Crne Gore Milo Đukanović prvi put od osamostaljenja te zemlje, posetio Beograd. Sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, Đukanović se složio da su odnosi Beograda i Podgorice na uzlaznoj putanji.

Nove oslobađajuće presude u Hagu

Haški tribunal je 28. februara 2013. pravosnažno oslobodio bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića krivice za zločine srpskih snaga u BiH i Hrvatskoj, 1993-95. Usvajajući Perišićevu žalbu apelaciono veće Suda poništilo je prvostepenu presudu kojom je on bio osuđen na 27 godina zatvora.

Tribunal je 30. maja 2013. oslobodio i bivšeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njemu podređenog Franka Simatovića Frenkija krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. godine.

Afere, protesti, pad vlade u Sloveniji

Proteklu godinu u Sloveniji, kao i kraj 2012. obeležili su protesti protiv političke elite i celokupnog vrha vlasti..

Slovenački parlament je u februaru izglasao nepoverenje vladi Janeza Janše, a Slovenija je potom dobila prvu ženu premijera Alenku Bratušek.

Sa izglasavanjem u parlamentu nije se promenila samo nova vlast u Sloveniji, već i u stranci koja je dala premijera. Gradonačelnik Ljubljane i predsednik stranke Pozitivna Slovenija Zoran Janković je sa izborom Bratušek odstupio sa funkcije predsednika stranke Pozitivne Slovenije .