Dačić u intervjuu Srni napominje da Srbija nema nameru da usložnjava unutrašnje odnose u BiH, već poštuje ustavnu kompoziciju BiH, koja istovremeno garantuje i opstanak Republike Srpske kao entiteta, te da bi svaka promena Dejtonskog sporazuma podrazumevala da o tome postoji saglasnost oba entiteta i sva tri naroda u BiH.
Premijer Srbije naglašava da do sada nikakvih pritisaka sa Zapada nije bilo na Srbiju kada je reč o Republici Srpskoj i BiH u celini i da to nikada nije bila tema razgovora zvaničnika Srbije sa međunarodnim predstavnicima.
Dačić navodi da su za vreme njegove vlade odnosi Srbije i Republike Srpske značajno unapređeni i da će i u narednom periodu biti nastavljena praksa održavanja zajedničkih sednica dve vlade.
"Želimo da gradimo najprisnije moguće veze Srbije i Srpske, posebno zato što je Srbija garant Dejtonskog sporazuma", poručuje premijer Srbije.
"Nema razloga da se Sarajevo ljuti kada mi sarađujemo sa Banjalukom, niti Banjaluka ima razloga da se ljuti na nas kada mi imamo dobre odnose sa Sarajevom. Zato što je nama interes da svi na ovom prostoru imamo međusobno dobre veze", navodi Dačić, komentarišući ljutite tonove iz Sarajeva zbog čestitki i prisustva članova Vlade Srbije na proslavi Dana Republike Srpske.
Premijer Srbije navodi da bi bilo realno da zajednička sednica Saveta ministara BiH i Vlade Srbije bude održana u februaru, ali da to zavisi samo od Sarajeva, te ocenjuje da Srbija i BiH imaju dosta zajedničkih interesa, naročito u oblasti ekonomije.
Kada je reč o saradnji u ekonomiji Srbije i Republike Srpske, Dačić najavljuje da će, bez obzira na ekonomsku krizu, biti nastavljeni projekti kao što su gasovod "Južni tok", "Srednja Drina", "Podrinje" i drugi u oblasti kulture, obrazovanja.
"Imamo nekoliko veoma važnih projekata, a jedan od njih je i krak 'Južnog toka' koji će ići do Republike Srpske", napominje Dačić, podsetivši i na projekat "Podrinje", koji uključuje više desetina opština sa jedne i druge strane Drine.
On naglašava da projekat "Srednja Drina", na kojem rade Srbija, Republika Srpska i Italija, za sada nije ugrožen, ali se čeka da se italijanska strana opredeli šta će se raditi i kolika će biti snaga elektrana koje će biti građene na Drini.
"Jedini problem koji trenutno postoji jeste na italijanskoj strani, pošto se zbog različitih promena vlada u proteklom periodu sada sa italijanske strane razmatra ekonomska opravdanost tih projekata, pošto je i kod njih došlo do ekonomske krize", objašnjava Dačić, koji napominje da se ovaj projekat radi zajedno i sa vlastima u Sarajevu.
Dačić navodi da su se Srbija i Republika Srpska dogovorile da u političkom smislu njihova dva odbora sarađuju kada je reč o obeležavanju sto godina od početka Prvog svetskog rata, a na čelu odbora biće predsjednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Navodeći da su i Republika Srpska i Srbija relativno male da bi mogle da nametnu svoje viđenje u svetu, Dačić ističe da je važno to što u većini zemalja preovlađuje mišljenje da je Prvi svetski rat bio rezultat odnosa između velikih sila i da je pripreman i mnogo pre nego što se desio atentat u Sarajevu.
Dačić ističe da mnogi ugledni evropski istoričari shvataju suštinu svega, a da pismo vojnog guvernera Austrougarske u BiH Oskara Poćoreka još jednom potvrđuje da su takve težnje postojale mnogo ranije i pre Prvog svetskog rata. On smatra da bi najavljeni skup u Sarajevu o Prvom svetskom ratu trebalo da bude organizovan tako da ne dođe do relativizacije i revizije onog što se dešavalo na početku tog rata.
"Za srpski narod veoma je bitno da ne dođe do revizije istorije, odnosno da se Prvi svetski rat ne svede kao posledica jednog, kako bi neko mogao možda sada da oceni, 'terorističkog akta' koji nema veze sa nekom realnom situacijom koja je tada postojala u Evropi", precizira Dačić u intervjuu SRNI.
On napominje da se Srbija priprema za obeležavanje tog događaja, ali da misli da je od toga mnogo važnije da i sama bude deo nekog obeležavanja tog datuma u najvećim zemljama sveta, te podseća da ideje o obeležavanju tog datuma postoje ne samo u Francuskoj, nego i u Velikoj Britaniji i u Rusiji.
Komentarišući najave Kongresa Bošnjaka severne Amerike da će inicirati reviziju tužbe BiH za genocid protiv Srbije i Crne Gore, Dačić je rekao da bi ga "iznenadilo kada bi neki forum dao neke pozitivne inicijative u regionu" i ocenjuje da se treba okrenuti budućnosti.
"Mi smo jedini region u svetu gde 20 godina posle ratova nikako da izađemo iz svih tih tema. Koliko godina mi treba da gledamo unazad?", rekao je Dačić, koji je podsetio da su zemlje koje su se borile u Drugom svetskom ratu, posle milionskih žrtava, formirale EU.
Dačić otkriva da mu je "jednom čak i Bakir Izetbegović rekao da se sav naježi kada neko govori o tome, naročito ovi sa Zapada, o nekim pomirenjima i izmirenjima, a posle svega toga obično nastanu najveće svađe ko kome treba više da se izvini".
"Ako je sudbina da, kad svi ruše 'berlinske zidove', gradimo nove između naših naroda, onda u suštini uopšte ne razumemo gde se nalazimo, ne razumemo da je region bio interesantan svetu samo kao loša vest. Hajde da sad malo vidimo da li možemo da budemo neka dobra vest", zaključuje Dačić u intervjuu za SRNU.