Ona je na to upozorila uz ocenu da "nestali nisu više samo hrvatska briga, nego briga cele Unije, jer se radi o nestalim građanima EU-a", piše Tportal.
Šuica očekuje se da vlasti Srbije otvore arhive "kako bi uklonile nasleđe bivših komunističkih tajnih službi", čime bi bio otvoren put i za razmenu informacija o nestalima, što bi bilo važno na putu Srbije u EU.
"Hrvatska jeste most EU prema jugoistočnoj Europi, a vreme je da Srbija ozbiljno shvati poruku EP-a i doprinese rasvetljivanju tamne prošlosti jer je to duhu dobrosusedskih odnosa i nastavka bilateralne saradnje između dviju država. Stoga očekujem pozitivne i promptne reakcije te zemlje jer se protokom vremena broj i pouzdanost informacija o nestalima znatno smanjuje', zaključila je Dubravka Šuica.
Šuica je i krajem 2013. postavila pitanje Evropskoj komisiji koje se odnosi na "mere koje će EU preduzeti da se razotkrije sudbina 1.702 nestale osobe iz Domovinskog rata za kojima najmiliji tragaju i danas, a do danas se ta tužna brojka smanjila i tragamo još uvek za 1.665 nestalih".
"Ključnu ulogu u pronalaženju nestalih osoba iz Domovinskog rata do sada su nažalost imale informacije prikupljene od samih građana jer je izostala saradnja nadležnih organa Srbije.
Potrebu otvaranja arhiva je potvrdio i slučaj lex Perković, a očigledno je da u spisima u Srbiji danas postoje informacije o sudbinama nestalih ne samo u Domovinskom ratu, nego i nestalim Hrvatima koji su likvidirani samo zato što se nisu slagali s komunističkom režimom', navela je Šuica.
Evropski parlament danas u 15 sati će raspravljati o predlozima rezolucija o Srbiji i Kosovu, koje su nastale na osnovu godišnjih izveštaja izvestilaca Jelka Kacina i Ulrike Lunaček.