Tribunal i Karadžiću (68) i Mladiću (70), u odvojenim procesima, sudi po optužnici za genocid u Srebrenici; progon muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.

Mladićeva odbrana pokušala je da na obavezujući nalog suda (subpoena) uloži žalbu, ali joj je raspravno veće uskratilo to pravo.

Odbrana je tvrdila da je nalog suprotan pravilima suda protiv samooptuživanja, kao i da general Mladić nije u psihičkom stanju da smisleno svedoči.

Sudije su, međutim, ocenile da je te argument već odbacilo žalbeno veće Tribunala, odlučujući o ranijoj žalbi generala Zdravka Tolimira koji je, takođe, morao da svedoči na suđenju Karadžiću.

Karadžić, koji se brani sam, objavio je i pitanja koja će postaviti Mladiću, ako se on pojavi u sudnici, što nije izvesno. Ratni predsednik RS namerava da komandanta VRS pita:

"Da li ste me ikad informisali, usmeno ili pismeno, da će zarobljenici iz Srebrenice biti streljani; da se streljaju ili da su streljani?"

"Da li smo imali bilo kakav sporazum da građane Sarajeva valja podvrgnuti granatiranju i snajperisanju?"

"Šta su bili razlozi za granatiranje i snajperisanje Sarajeva? Da li ste me o tome informisali?"

"Da li smo mi imali bilo kakav dogovor da proteramo muslimane i Hrvate sa teritorija pod srpskom kontrolom?".

Ukoliko Mladić odluči da se ne pojavi u sudnici, neće biti na silu privođen, ali će protiv njega biti pokrenut postupak zbog nepoštovanja suda.

Na suđenju Karadziću danas je svedočio bivši pomoćnik komandanta Šeste krajiške brigade Vojske Republike Srpske Branko Davidović koji je izjavio da su sukobe u opštini Sanski Most 1992. Izazvale muslimanske paravojne snage.

Sanski Most je jedna od sedam opština u kojoj je, po optužnici koja Karadžića tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, taj progon imao razmere genocida.

Svedočeći u odbranu Karadžića, Davidović je rekao da su naoružani Muslimani u Sanskom Mostu delovali na ostvarivanju plana za otcepljenje BiH od Jugoslavije čemu su se Srbi, uz podršku JNA a kasnije i VRS, suprotstavljali.

Posle neuspešnih apela naoružanim Muslimanima da polože oružje, Šesta krajiška brigada je, po Davidovićevoj izjavi, od 25. Maja 1992, po selima u opštini Sanski Most preduzela operaciju za njihovo razoružavanje.

Kao primer naveo je selo Hrustovo gde je poginulo 10 njegovih vojnika.

To je, po svedoku, dokaz da su "u Hrustovu bile muslimanske snage veličine bataljona, a ne naoružani civili".

Po optužnici protiv Karadžića, srpske snage su u Hrustovu oko 31. maja 1992. ubile jedan broj civila i srušile dve džamije.

Zgrade Betonjerke i Famosa gde su, po optužnici, srpske snage, potom, zatočile, prebijale i mučile muslimane, Davidović je nazvao "prijemnim centrima".

Dok ga je unakrsno ispitivala zastupnica optužbe, Davidović je kazao da je muslimane u Hrustovu "kao braću molio" da predaju oružje što su oni odbili.

Svedok je tvrdio i da njegova brigada nije dirala nenaoružane civile.

Tužiteljka je, nasuprot tome, citirala iskaz svedoka da su meštani Hrustova, krajem maja 1992, dobrovoljno predali oružje, ali da je, uprkos tome, selo napadnuto nekoliko dana kasnije.

Suđenje Karadžiću u Hagu biće nastavljeno u ponedeljak, 27. januara.