''Nema sumnje kakav će biti ishod suđenja pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije'', rekla je Artman za beogradski list ''Danas'' ističući da će Sud odbaciti obe tužbe.

Ona je dodala da je Evropska unija ''iza zatvorenih vrata'' ohrabrivala i Hrvatsku i Srbiju da odustanu od tužbi, kao i da je u situacija u BiH tokom rata bila posve drugačija gde je ''počinjen genocid nad jednim od konstitutivnih naroda, odnosno nad Bošnjacima''.

Pošto do toga nije došlo, EU, prema rečima Artmanove, nema razloga da se suprotstavi pokretanju neophodne rasprave, na nenasilni način, sudskim sredstvima.

''U Hrvatskoj su počinjeni zločini protiv čovečnosti, ali ne i genocid. Nije došlo do dogovora o povlačenju tužbi, uprkos dugogodišnjim pregovorima, jer istorijska pitanja o ratu nisu rešena. Ni kao država, ni kao društvo, osim jednog segmenta civilnog društva, Srbija nije želela da započne ozbiljan proces suočavanja sa prošlošću i da se time eksplicitno distancira od najcrnjih stranica napisanih za vreme Miloševićevog režima'', navela je Artman.

Artman, kako je objavljeno na sajtu lista ''Danas'', smatra da će MSP doprineti suočavanju sa prošlošću.

MSP, niti bilo koja sudnica, nije mesto gde istorijska pitanja treba rešavati, ali je mesto za utvrđivanje nekih činjenica i odgovornosti država, za razliku od krivičnog suda gde se utvrđuuje pojedinačna odgovornost, rekla je ona i dodala da su se Palestinci obratili istom sudu da se pravno utvrdi nelegalnost izraelskog zida.

Objašnjavajući svrhu procesa čiji je ''ishod već poznat'', Artman je navela da će sudije najverovatnije morati da opišu ulogu svake od ove dve države u teškim zločinima počinjenim 90-ih u Hrvatskoj, pa možda i pravno kvalifikovati sam oružani sukob, da bi sudije obrazložile odbacivanje međusobnih tužbi Srbije i Hrvatske za genocid.

''Kad je taj isti sud oslobodio Srbiju od direktne odgovornosti za genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, sudije su obrazložile svoje mišljenje na bazi predloženih dokaza o tome šta je Srbija uradila, odnosno nije uradila, Hrvatska se tome nada'', objasnila je Artman i dodala da je to svrha ovog spora.

''Svesno ili ne, cilj je pokretanje procesa katarze, na neutralnom terenu, u Palati mira, kako se zove zgrada - sedište MSP u Hagu. I jednoj i drugoj strani je jasno da nije bilo genocida, ali posezanje za tim terminom je pravni instrument da se aktivira arbitraža između dve zemlje koje nisu imale hrabrosti da se same, bez spoljnog uticaja, međusobno dogovore o rešavanju spora, odnosno suoče sa konfliktnom prošlošću, kaže bivša portparolka Haškog tužilaštva Florans Artman .

Sudski spor je mogao biti izbegnut jedino da je za ovih skoro dvadeset godina od kada je rat završen započet regionalni proces suočavanja sa prošlošću, smatra Artman.

Prema njenom mišljenju, nesuočavanje Srbije sa sopstvenom odgovornošću i krivicom za rat svakako je razlog ovoga spora, ali i, što je još bitnije, razlog zbog kog je ostala talac svoje crne prošlosti, čime je sprečena da izgradi novi državni identitet.

''Idealno, taj proces bi trebalo da bude početak lečenja protiv daljih poricanja obe države. Protiv manipulisanja istorijom i negiranja tuđih žrtava i patnji. Nažalost, već se nazire da proces pred MSP neće biti dovoljan da do toga dođe, smatra Artman.

Artman smatra da svi snose veliku odgovornost što nakon blizu dvadeset godina još nisu locirane sve masovne grobnice, što nema efikasnog sistema razmene informacija ili bar anonimnog dostavljanja podataka o tome gde su nestale osobe pokopane.

''To je forma saučesništva u zločinima. Obeležena su minska polja, razmenjene su mape miniranih područja, ali ne i grobnice. Posledice toga su vrlo vrlo jasne - cela regija je talac prošlosti i snosi deo krivice. Zato je sudski spor u Hagu najmanji problem u odnosu na druge probleme koji ometaju izgradnju stabilne budućnosti u regionu'', istakla je Artman.

Bivša portparolka haškog Tužilaštva istakla je da kao novinar skreće pažnju da je na medijima takođe velika odgovornost i dužnost da se uzdrže od navijačkog pokrivanja sudske rasprave, od politizacije i da se posvete činjenicama. Novinari u tome, dodala je Artman, imaju društvenu odgovornost kako bi se pokušala razrešiti konfliktna prošlost.

Prema mišljenu Artman, mnogo je vremena izgubljeno i krajnje je vreme za otrežnjenje.

''Kad nije učinjeno ranije, nek se desi u Hagu u Palati mira'', dodala je ona.