Tokom protesta, kako su saopštili iz Plenuma građanki i građana Mostara, u Ulici Nikole Šubića Zrinskog građanke je zaustavila policija pri pokušaju mirne šetnje, piše Dnevni Avaz.

"Pet devojaka, noseći transparente pokušale su da izraze svoje nezadovoljstvo mirnom šetnjom, a nakon što ih je policija zaustavila, krenule su u zgradu MUP-a da podnesu zahtev za obrazloženje ograničavanja slobode kretanja. Devojkama su se pridružila petorica građana Mostara, a onda je grupa policajaca i specijalaca u Ulici Kralja Zvonimira 'nasrnula' na građanke i građane Grada Mostara", navodi se u saopštenju.

Protest u Mostaru koji je počeo u podne je završen, ali su u 17 sati počela nova okupljanja u tom gradu.

Sarajlije su danas održale miran protest koji je trajao do17 sati.

Između 50 i 100 demonstranata se okupilo kod zgrade Predsedništva BiH.

Policija im ni danas, kao ni juče, nije dozvolila da blokiraju saobraćaj, pa su stajali na trotoaru preko puta zgrade Predsedništva BiH.

Već 33 dana građani Sarajeva izražavaju bunt i nezadovoljstvo izlazeći tačno u podne na demonstracije.

Inače, demonstranti su i danas nosili transparente kojima se iskazuje nezadovoljstvo postojećim stanjem i upozoravaju politički čelnici na nužnost promena.

Kako su najavili, formirani su zaključci koji će biti upućeni Federalnoj vladi.

Već više od mesec dana se na demonstracijama, najpre nasilnim a zatim mirnim, u Sarajevu i drugim gradovima Federacije BiH okupljaju nezadovoljni građani koji traže socijalnu pravdu i smene kantonalnih i federalne vlade, a nekoliko kantonalnih vlada već je dalo ostavke.

Plenum građana najavljen je za 12. mart.

Opozicija u Republici Srpskoj za vanredne izbore

Opoziciona Srpska demokratska stranka traži prevremene izbore na nivou Republike Srpske i BiH pod uslovom da oni budu sa punim mandatom od četiri godine, a vladajući Savez nezavisnih socijaldemokrata tvrdi da je to manipulacija.

Zamenik predsednika SDS Predrag Kovač izjavio je na konferenciji za novinare da raspisivanje prevremenih izbora podrazumeva izmenu odgovarajućih zakonskih rešenja i da će takav predlog uputiti u skupštinsku proceduru.

S druge strane, član Glavnog odbora SNSD Miroslav Mikeš kaže da opozicija nema protivkandidata kojeg bi na izborima suprotstavila predsedniku te stranke Miloradu Dodiku i da zahtev SDS za prevremene izbore predstavlja manipulaciju radi jednodnevnih političkih ciljeva, koja će im se vratiti kao bumerang.

On kaže i da "strani i domaći faktori rade na unifikaciji opozicije, koja će se teško desiti, jer u njoj prevladavaju sujete lidera".

Mikeš je novinarima rekao i da za sada ne zna koje i kakve će izmene i dopune Izbornog zakona predložiti SDS.

Kako ocenjuju banjalučki mediji, predlog izmena Izbornog zakona BiH, koji SDS treba da uputi i u parlament BiH po hitnoj proceduri, prema reakcijama iz najvećih stranaka mogao bi da unese dodatnu konfuziju na političkoj sceni u godini redovnih opštih izbora, koji treba da se održe u oktobru.

Pošto je SDS najavio da će tražiti da se prevremeni izbori odnose na pun četvorogodišnji mandat, parlamentarne stranke različito gledaju na taj predlog.

"Ako je za prevremene izbore, SNSD ima kapacitete da sa Socijaldemokratskom partijom (SDP) takav zakon odmah izglasa", rekao je Borislav Bojić, poslanik SDS u Predstavničkom domu parlamenta BiH.

Bojić kaže da zbog lošeg stanja u celoj državi postoji velika potreba za prevremenim izborima, ali da bi bilo "besmisleno nakon njih održati i redovne u oktobru". Komentarišući pozive iz SNSD da takav zakon najpre upute u Narodnu skupštinu RS, Bojić kaže da je takav zakon već prosleđen.

Dušanka Majkić, poslanik vladajuće SNSD u Predstavničkom domu parlamenta BiH, kaže da se radi "o novim varijacijama SDS, jer im je jasno više puta rečeno da sve što imaju kažu u Narodnoj skupštini i to će biti podržano."

Potpredsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Branislav Borenović smatra da bi bio "cirkus i glupost imati dva puta izbore" u jednoj godini.

Detalji najavljenih promena nepoznanica su i za Sašu Magazinovića, poslanika SDP u parlamentu BiH, koji je i sam u proceduru ranije uputio sličan zakon, pa smatra da je reč samo o nadmudrivanju sa SNSD-om.

Predsedavajući Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma, Šefik Džaferović, kaže da najpre treba videti sadržaj izmena izbornog zakona koji će uputiti SDS jer, kako ističe, problem može biti i u detalju.

Njegova partija, Stranka demokratske akcije, jeste za vanredne izbore, a to podržava i poslanik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Niko Lozančić u Predstavničkom domu.

"Najpre treba pročitati sadržaj ovog zakona, ali, po logici, ako bi prevremeni izbori bili raspisani u izbornoj godini, onda bi mandat trebalo da traje četiri godine", kaže Lozančić.

Istovremeno, vreme ističe, jer redovni izbori treba da budu raspisani najkasnije do 15. maja pa je i krajnje vreme da počne procedura u vezi s tim, kako bi bila završena do početka maja.

Portparol Centralne izborne komisije (CIK) BiH, Maksida Pirić, podseća da do 15. maja moraju biti poznata sva izborna pravila i da je potrebno određeno vreme da podzakonski akti budu usklađeni s novim rešenjima.

Ona je, međutim, istakla da se po evropskim standardima izborna pravila ne menjaju u izbornoj godini.

"Koliko vremena ima, zavisi od obima promena Izbornog zakona", navela je Pirić, naglasivši da će izbori biti raspisani do 15. maja bez obzira da li će biti usvojene najavljene izmene.