Srpski pravni tim predstavio je danas Međunarodnom sudu pravde u Hagu protivtužbu za genocid, koji je država Hrvatska počinila nad Srbima na svojoj teritoriji od 1991. do 1995. godine.
"Izjava predsednika Hrvatske Franje Tuđmana na Brionima od 31. jula 1995, kada je napravljen plan za 'Oluju' sa hvatskim vojnim vrhom, može da posluži kao dokaz postojanja namere da se uništi deo srpske nacionalne i etničke grupacije koja je živela u Krajini, u delovima koje su štitle snage Ujedinjenih nacija", rekao je Obradović.
Predstavljajući protivtužbu Srbije pred 17 sudija MSP-a, Obradović je napomeuo da je postojanje genocidne namere Hrvatske potkrepljeno i mnogim drugim aktivnostima, posebno intenzivnim zločinačkim aktima protiv Krajiških Srba tokom i posle operacije "Oluja".
Genocidna namera se, naveo je on, ispoljava kroz granatiranje gradova u Krajini, prisilnog raseljavanja srpskih civila, masovnog ubijanja Srbi koji su odlučili da ostanu na područjima koje su štitile snage UN, napadima na bespomoćne kolone izbeglica, masovnim uništenjima i krađi srpske imovine.
"I na kraju uvođenje administrativnih mera kojima se sprečava povratak krajiških Srba u njihove domove", izložio je šef srpskog pravnog tima.
On je podsetio da Hrvatska još nikoga nije osudila za masovna ubistva počinjena tokom i posle operacije "Oluja".
"Naprotiv, ta zločinačka operacija se čak slavi kao državni praznik u Hrvatskoj", rekao je Obradović i zaključio da je "proslava zločina najgori oblik (njegovog) nekažnjavanja".
Prema njegovim rečima, Srbija ima legitimni interes da zahteva pravdu za žrtve i izbeglice iz Srpske Krajine, od kojih je više od 150.000 našlo sklonište na njenoj teritoriji, od kog broja je jedna trećina uzela i njeno državljanstvo.
Pored obrazlaganja niza dokaza, Obradović je sudu predstavio i podatke "Veritasa", prema kojima je u operaciji "Oluja" i po njenom zavrsetku, ubijeno je 1.719 Srba.
Prema izveštaju UN, proterano oko 200.000 ljudi, naveo je šef srpskog pravnog tima.
Ranije danas Obradović je ocenio Hrvatska nedostatak dokaza o genocidu, koji je navodno počinila Srbija na njenoj teritoriji, pokušava da zameni mnogo atraktivnijom diskusijom o Velikoj Srbiji, a potom izneo niz dokaza da je Hrvatska na čelu sa predsednikom Franjom Tuđanom gajila politiku "Velike Hrvatske".
On je istakao je da sama težnja rukovodstva Srbije da svi Srbi nastave da žive u istoj državi nije nikako mogla sama po sebi da bude kriminalna.
U završnom odgovoru na tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine, Obradović je istakao da nema dokaza da su politicke ideje opozicionog lidera Vojislava Šešelja u sebi sadrzale genocidnu nameru, kao i da Hrvatska pokušava da ih imputira rukovodstvu Srbije u vreme rasprada bivše Jugovalvije.
"Hrvatska pokušava da izjednači Šešeljev ideološki koncept sa proklamovanim ciljem bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića da svi Srbi treba da žive u jednoj državi", rekao je Obradović i podsetio da ni Milošević niti bilo ko iz SPS-a nikada nije spomenuo ono što je Šešelj priželjkivao - za granice Srbije -Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.
Obradović je na početku izlaganja srpskog pravnog tima u ponedeljak naveo da od samog početka spora, hrvatska tužba protiv Srbije podneta sudu u vreme NATO bombardovanja izgleda cinično, jer su Srbi žrtve genocida u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine, iako je i dosta Hrvata propatilo tokom konflikta, izrazivši tom prilikom i žaljenje za sve žrtve.
U nastavku izlaganja sprske protivtužbe članovi pravnog tima Srbije, britanski advokat Vejn Džordaš i beogradski Novak Lukić, analizirali su pred sudom izjave sedam svedoka koje je priložila Srbija.
Njihova imena i svedočenja su zabranjena za objavljivanje do okončnja usmene rasprave pred sudom, 1. aprila, a saslušanje pred sudom suspendovano, jer je Hrvatska odbila da ih unakrsno ispita.
Prema rečima Džordaša, vojnici UN, civili i ekspertski svedoci, svedočili su o aspektima operacije "Oluja", i napadu hrvatskih snaga tokom i posle operacije "Oluja".
Svedočenja opisuju granatiranje gradova, proterivanje civila iz njihovih domova, ponašanje hrvatskih snaga prema izbeglicama i pokušajima osoblja UN da ih zaštiti.
Civili opisuju svoju bespomoćnost pred granatiranjem, njihove pokušaje da pobegnu od smrti i ranjavanja kao i mnogih drugih civila koji su nezakonito ubijeni il ranjeni, naveo je Džordaš.
Svedoci su pričali i o uništenju i pljački srpske imovine i gradova i sela bivše Republike Srpske Krajine, kao i o posledicama "Oluje" i posebno nastavku ubijanja civila, uključujući žene, decu i stare, napomeno je britanski advokat.
I njegov kolega Novak Lukić takođe je analizirao izjave svedoka Srbije.
Posle prepodnevnog zasedanja članovi srpskog pravnog tima Novak Lukić i Dušan Ignjatović u izjavi Tanjugu ukazali su da se odbrana Srbije zasniva na tri nivoa, i da bi hrvatska tužba morala da "padne" na bar jednom od njih.
Prvi nivo odbrane je, prema rečima Lukića, da genocid u Hrvatskoj uopšte nije počinjen nad Hrvatima, a drugi da Konvencija o genocidu ne može da se primenjuje retroakvitno, niti da Srbija može da bude odgovorna za dela počinjena pre aprila 1992, jer do tada nije ni postojala kao država.
"Treći nivo odbrane koji je danas predstavljen je osporavanje mogućnosti da se Srbiji kao državi pripišu određeni zločini čak i kad bi oni dostizali nivo genocida", precizirao je beogradski adovkat Lukić, koji je bio i branilac Veselina Šljivančanina pred Haškim tribunalom u "slučaju Vukovar (vukovarska trojka)".
Jedna od teza srpske odbrane da JNA nikada nije bila organ države Srbije ni de fakco i ni de jure, dakle ni suštiski, ni formalno.
Usmena rasprava biće nastavljena sutra.
Počela je 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima i biće zaključena 1. aprila. Od 20. marta će uslediti druga rudna prezentovanja argumenata sudu oba pravna tima.
To je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.
Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Srbija je odgovorila kontratužbom 2010. koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.
Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.
