Filip Savić je student četvrte godine ETF-a u Banjaluci i svih 35 ispita do sada položio je najvišom ocenom, što je jedinstven slučaj u 50 godina postojanja ovog fakulteta.

U razgovoru za MONDO, 23-godišnji Filip otkriva recept za uspešno studiranje. A, on se svodi na dve stvari - upornost i odricanje.

"U nauci, kao i u sportu uostalom, nema velikih rezultata bez odricanja. Čovek mora da se opredeli, da voli poziv koji je izabrao i da jedan deo života posveti studiranju. Moj prvobitni cilj nije ni bio da imam dobar prosek, bitno mi je bilo samo da položem ispite, ali kasnije je to krenulo, i u tome je bilo dosta studentske sreće... Na ETF-u ocena nije pokazatelj znanja - sve se svodi na to da naučite nešto, a ne da samo dobijete dobru ocenu. Međutim, kako su godine odmicale trudio sam se da održim taj prosek, jer mi on sada otvara neke nove perspektive", kaže Filip.

Pored fantastičnog proseka na fakultetu, koji zahteva i dosta odricanja, Filip kaže da ipak nađe vremena i za druge aktivnosti.

"U srednjoj školi sam trenirao odbojku, a sada se njome bavim rekreativno, imam određene termine u nedelji kada treniram. Što se tiče društvenog života i izlazaka, ne odričem se ni toga, iako bi možda moglo toga biti malo više, ali jednostavno - ne može se sve stići...".

Filip je student četvrte godine odseka za Elektroniku i telekomunikacije, a kaže da svaki predmet nudi neke stvari koje su za inženjera bitne.

"Svaki predmet ne služi samo da se položi, nego i da se iz njega izvuče nešto što bi moglo da koristi kasnije. ETF je, po mom mišljenju, najorganizovaniji i najozbiljniji fakultet na Univerzitetu u Banjaluci. Mislim da je prevazišao 'dečije bolesti', naročito u odnosu na fakultete novijeg datuma u Banjaluci, koji imaju mnogo organizacionih problema. Međutim, i ETF ima određenih nedostataka. Na primer, iako je ove godine nabavljena nova oprema, mali je broj studenata i male su grupe u kojima se radi, pa manjka takmičarskog, zdravog rivaliteta. Takođe, moglo bi se možda više raditi i na organizovanju studentskih praksi".

On dodaje da problem nije samo u ETF-u nego u celokupnoj situaciji u zemlji i društvu. Nema više, na primer, Čajavca koji je bio logičan sled za zaposlenje nakon studiranja na ETF-u. Kadrovi sada nemaju gde da odu posle studiranja.

Na pitanje da li nakon diplomiranja planira da ostane u zemlji ili možda razmišlja da ode u inostranstvo, Filip kaže da ne želi da njegov odgovor bude u klišeu - "ostaću ovde ceo život".

"Ovog leta planiram da diplomiram i već sam poslao nekoliko aplikacija za master studije u inostranstvu. Na jedan univerzitet primljen sam sigurno, a na odgovor za dve aplikacije još čekam, tako da je velika verovatnoća da ću master studije nastaviti u inostranstvu. A šta će posle toga biti, zaista ne znam... Mislim da mlad čovek treba da vidi i upozna svet i iz druge perspektive. Jednostavno, ovde kod nas inženjeri nemaju kontakt sa vrhunskom tehnologijom, kao što imaju u inostranstvu. A kasnije, naravno, imam želju da se vratim. Jer - kod kuće je uvek najlepše", kaže Filip.

Mladi stučnjak aplicirao je za master studije preko Erazmus mundus programa koji finansira EU, i preliminarno je primljen na studije koje organizuju fakulteti u Norveškoj i u Nemačkoj.

"Mislim da je bitno da studenti shvate da ovo nije toliko zatvorena sredina, pa da ne može nigde da se ode. Ljudi u inostranstvu ipak znaju kakva je škola ovde, da smo dosta temeljni u teoretskim znanjima i da tu imamo prednost nad njihovim studentima, mada nam fali praktične primene tih znanja."

Filip Savić bio je u ekipi banjalučkog ETF-a koja je zabilježila fantastičan rezultat na prošlogodišnjoj "Elektrijadi" u Mađarskoj kada je zajedno sa Vedranom Јovanovićem i Slobodanom Milutinovićem prosto "pomeo" konkurenciju.

Osim pobede u ekipnom delu ovog međunarodnog takmičenja u Balatonu, njih trojica zauzeli su prva tri mesta i pojedinačno. Tom prilikom Elektrotehnički fakultet u Banjaluci imao je 259 bodova, dok je drugoplasirani Elektrotehnički fakultet iz Novog Sada osvojio 47 bodova.

Filip Savić je i jedan od ovogodišnjih dobitnika stipendije koje dodeluje kompanija m:tel. On kaže da je tih 300 konvertabilnih maraka (150 evra) mesečno za ovdašnje prilike prilično solidan iznos.

"Što se tiče m:stipendije, naročito bih pohvalio činjenicu da je m:tel jedina firma u BiH koja daje stipendije studentima elektrotehnike iz čitave BiH, i to bi trebalo da bude primer i drugim firmama iz te branše", kaže na kraju razgovora za MONDO ovaj simpatični i skromni mladić, o kome će se sigurno još čuti.

(Siniša Stanić/MONDO)