U Makedoniji će danas biti održani osmi po redu parlamentarni izbori, koji su istovremeno i treći vanredni, kao i drugi krug predsedničkih izbora.
Teritorija Makedonije je podeljena na šest izbornih jedinica i iz svake se bira po 20 poslanika, tri poslanika se biraju iz dijaspore, po jedan iz tri izborne jedinice: Evropa i Afrika, Severna i Južna Amerika i Australija i Azija.
Pravo glasa na prevremenim parlamentarnim izborima ima ukupno 1.780.128 građana.
U drugom krugu predsedničkih izbora takmičiće se aktuelni šef države Djorđo Ivanov, kandidat koalicije okupljene oko VMRO-DPMNE, a protivkandidat mu je Stevo Pendarovski iz koalicije koju predvodi SDSM. Očekuje se da će prvi preliminarni rezultati biti objavljeni u roku od 12 sati od zatvaranja biračkih mesta, a konačni u roku od 24 sata.
U prvom izbornom krugu, koji su bojkotovali mnogi etnički Albanci, nakon što je VMRO-DPMNE odbio zahtev koalicionog partnera, albanske Demokratske unije za integraciju (DUI) da istaknu zajedničkog kandidata, što je i dovelo do sazivanja prevremenih parlamentarnih izbora.
Ivanov je u prvom krugu dobio 51,8 odsto, a Pendarovski 36,3 odsto.
Penderovski se nada podršci Albanaca, jer smatra da im je on privlačnija opcija od konzervativnog Ivanova, pa ih je zato pozvao da u nedelju na izbore izađu u što većem broju.
Ivanov s druge strane veruje u izbornu pobedu VMRO-DPMNE i njihovog predsedničkog kandidata. Njegov partijski kolega i aktuelni premijer Nikola Gruevski takođe veruje u dvostruku pobedu VMRO-DPMNE, kao i da će ta stranka osvojiti najmanje 62 od ukupno 123 poslanička mesta u Sobranju.
Poznavaoci prilika ne očekuju da će prevremeni parlamentarni i redovni predsednički izbori doneti bilo šta novo na makedonskoj političkoj sceni. Ivanov će najverovatnije osvojiti novi mandat, a vladajuća VMRO-DPMNE premijera Nikole Gruevskog će zadržati prevlast u parlamentu.
Prema pisanju makedonskih medija, teško je pretpostaviti kako će se u nedelju ponašati Albanci, čiji broj u Makediniiji nije zanemarljiv. Oni, naime, čine oko četvrtinu stanovništva od ukupno dva miliona.
Prema istraživanjima Instituta Dimitrija Čupovskog, VMRO-DPMNE će dobiti 63 mandata, socijaldemokrati 31, a ostala će mesta podeliti dve albanske stranke - DUI Ali Ahmetija i znatno "tvrđi" Demokratska partija Albanaca (DPA) Menduha Tačija.
Inače, tokom protekih osam godina izgledi Makedonije za pridruživanje NATO-u i Evropskoj uniji su zamrzuti zbog dugogodišnjeg nesporazuma s Grčkom o imenu Makedonije.
Makedonija je jedna od, kako procenjuju strane agencije, najsiromašnijih zemalja u Evropi. BDP po stanovniku iznosi 35 odsto proseka EU-a, prosečna plata je 345 evra, dok je stopa nezaposlenosti premašila 28 odsto.
VMRP-DPMNE je dosada bila na vlasti sa DUI čime je u velikoj meri održavana kontrola napetosti između makedonske većine i albanske manjine čija je pobuna 2001. godine dovela zemlju gotovo na ivicu građanskog rata.
Zapadne diplomate su ipak i dalje zabrinute za stanje demokratije i slobodu medija.
"Ozbiljno smo zabrinuti za slobodu govora. Samocenzura je rasprostranjena zbog povećanog političkog pritiska sa kojim se novinari suočavaju. Vlasnici medija su u velikoj meri vezani za politiku, rekao je visoki zapadni diplomata za Rojters.
Izbori u Makedoniji privlače i pažnju stranih medija, pa tako švajcarski Nojezurihercajtung makedonskog premijera naziva "malim diktatorom", preneo je albanski portal Balknveb.
Kako se navodi, list Makedoniju opisuje kao "slabu državu" u kojoj partije na vlasti koriste institucije za stalno vođenje ideološke kampanje, za sudstvo kaže da je pod dominacijom države, a opozicija je, dodaje se, uspešno marginalizovana.
"Vlada Gruevskog se oslanja na tri stuba: stvaranju ideje da Makedonija ima spoljne i unutrašnje neprijatelje, stvaranju pompezne price o makedonskom društvu, kao i potpunoj kontroli medija i institucija", piše list.
Grčka Ta Nea, pozivajuće se na skopske analitičare, tipuje na pobedu VMRO-DPMNE i koaliciju te partije sa Ahmetijevom DUI koja, kako se navodi, navodno ima očiglednu prednost Tačijevom DPA.
