Mada nema prijavljenih ni primanja ni imovine, tokom protekle tri godine obavljane su brojne transakcije sa tajnog računa Branimira Glavaša, koji služi kaznu zbog ratnog zločina nad srpskim civilima.
Kako piše Jutarnji list, Glavaš je ostao bez imovine i pre odlaska u mostarski zatvor, nekretnine je poklonio sinu, a saborsku penziju zamrzao, da bi izbegao plaćanje advokatskih troškova.
Stranka na čijem je čelu, Hrvatski demokratski savez Slavonije i Baranje (HDŠB), ne krije da pomaže šefa, a kažu da su stotine hiljada evra za njegovu odbranu dobili kao donacije.
Glavaš očigledno na svojim računima ima dovoljno novca jer uredno plaća troškove, a iz transakcija je vidljivo da na račun stižu i značajne uplate, mada nije poznato odakle, piše list.
S tih računa i od novca koji se nalazi u sefu, na nepoznatom mestu, godinama se pokrivaju njegovi različiti troškovi, otkako je 2009., nekoliko dana pre presude kojom će biti osuđen na 10 godina zatvora, pobegao iz Hrvatske.
Jutarnji list navodi da poseduje deo evidencije o isplatama i uplatama na njegove račune, a autentičnost tih dokumenata potvrdila je osoba bliska Glavašu koja ima ovlašćenje nad njegovim finansijama.
S tih računa plaćane su kućne režije, porez za vikendicu u Lukoranu, kupovani evra ili plaćani troškovi putovanja nekih osoba u Mostar, gde je on na izdržavanju zatvorske kazne, a radi se o značajnim iznosima.
Jutarnji je razgovarao s jednom od osoba suđenih zajedno s Glavašem za osječke ratne zločine, koja navodi da je novac prikupljen u zemlji i inostranstvu kao pomoć osuđenima da podmire troškove postupka. Niko drugi od tog novca nije dobio ni pare, a spominje se iznos od gotovo milion evra, pri čemu je najviše uplata stiglo od hrvatskih iseljenika.
Glavaš je nedavno, inače, tužio Hrvatsku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jer smatra da su mu povređena prava na suđenje u razumnom roku.
On je to naveo u pismu koje je uputio članovima Zajednice udruženja Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje (HDŠB), koji su ga ponovo izabrali za predsednika.
Kako je napisao, Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu se obratio jer se Ustavni sud u Hrvatskoj, kome se žalio na osuđujuću pravosnažnu presudu iz 2010. godine, do sada ni pozitivno ni negativno nije izjasnio.
Glavaša je Tuzilaštvo Srbije 2011. na osnovu optužnice vojnog Tužilaštva iz 1992. optužilo za ratne zločine i genocid nad Srbima.
Tereti se da je kao jedan od komandanata Osijeka za vreme rata u Hrvatskoj 1991. odgovoran za ratne zločine nad civilima srpske nacionalnosti.
Zagrebački Županijski sud proglasio ga je krivim u dva slučaja, za ubistvo najmanje deset srpskih civila na obali Drave tokom 1991. i 1992. godine, i za zatvaranje petoro i ubistvo dvojice srpskih civila u sedištu sekretarijata za narodnu odbranu, kome je Glavaš kao rukovodilac odbrane Osijeka tada bio na čelu.
U prvom predmetu osuđen je na pet, a u drugom na osam godina, pa mu je izrečena jedinstvena kazna od 10 godina zatvora.
