Na komemoraciji u Spomen području Jasenovac, povodom 69. godišnjice proboja zatvorenika iz koncentracionog logora Jasenovac, predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je na da se u Jasenovcu dogodio genocid koji se ne sme zaboraviti i koji nikad neće prestati da boli.

"Jasenovac je jedno od mesta koja ostaju zauvek u kolektivnom sećanju iako je stvoreno s ciljem da bude mesto zaborava, stratišta", naglasio je Josipović i ocenio da su oni koji su Hrvatsku želeli da stvore na zločinu, učinili zlo hrvatskom narodu.

On je izrazio žaljenje što se takav zločin dogodio u ime hrvatske državnosti.

"Tu su ljudi bili krivi i mučeni jer su bili krivog svetonazora i vere, jer nisu sledili pravi, pod navodnicima svetonazor", rekao je Josipović i dodao da je tokom Drugog svetskog rata ogromna većina hrvatskog naroda bila protiv takve ideologije i zločina.

"Dugujemo sećanje svakoj pojedinačnoj žrtvi koja je ovde i drugde stradala...Zlo nikada ne sme da bude isprika za drugo zlo. Ovo mesto mora da bude štit protiv zla", naglasio je predsednik i upozorio da su "zameti fašizma i drugih totalitarnih ideologija latentna pretnja", posebno u velikim ekonomskim krizama.

Premijer Zoran Milanović poručio je da Jasenovac mesto koje podseća na "zlo u čoveku u koje ne veruješ dok se ne dogodi".

"Zločini su ovde bili ne u ime naroda, jer ja pripadam tom narodu, nego države (tzv. Nezavisna Država Hrvatska) koje nema u hrvatskom Ustavu, nikad je nije bilo i nikad je neće biti...Ta država nije bila nezavisna, bila je instrument sile i represije, ali za mene nije bila Hrvatska", naglasio je Milanović i dodao da se u toj državi provodio teror nad manjinama pre nego što je Nemačka napala SSSR.

"Ubice i zločinci odavno su mrtvi, a ako je neko živ, neka mu je nemirna starost. Međutim, oni koji danas šire simpatije prema onima koji su to činili, bude u ljudima zlo", istakao je premijer i poručio da je moderna Hrvatska , kao članica EU i država koja promoviše prava manjina, jamac da se takvo zlo više ne sme dogoditi.

Predsednik Sabora Josip Leko naglasio je Jasenovac trajna opomena i upozorenje. On je upozorio da ni današji svet nije potpuno lišen zla. "Još nisu potpuno poražene ideje fašizma, a one koji ih recikliraju osudila je istorija", naglasio je Leko.

Uz preživele logoraše i državni vrh, komemoraciji su prisustvovali, predstavnici diplomatskog kora, crkvenih zajednica, nacionalnih manjina i antifašističkih udruženja.

LOGOR SMRTI

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj.

Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.

Na dan proboja, 22. aprila 1945., u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš. Ostali koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.

Istog dana počeo je i proboj zatvorenika dela logora u mestu Jasenovac, Kožare, gde je, od 167 zatvorenika, njih 11 preživelo proboj.