Nikolić je, na plenarnom panelu regionalnog skupa pod motom "Dogovor za novo doba: Lideri Brdo-Brioni procesa", rekao da "ne možemo bez saradnje sa drugima, i da to podstiče Srbija i na tome insistira".

Nikolić je na skupu, na kom s susreo i sa hrvatskim predsdnikom Ivom Josipovićem, ukazao da je Srbija sačuvala i obnovila stara prijateljstva, stekla nova, i kako je konstatovao, otklonila nesporazume sa nekim državama sa kojima ih je imala.

Kao što Srbiju danas Slovenija i Hrvatska ubrzano vuku da stvori uslove da se neko o nama pozitivno izjasno, tako i Srbija, prema njegovim rečima, može da obezbedi neka nova tržišta, na koja neki u regionu ne mogu da izađu.

Naglašavajući da su Srbiji potrebne investicije, on je podvukao da je Srbija država koja ima slobodnu trgovinu sa mnogim zemljama u svetu, koja nije dostupne članicama EU, ali ni nekima koje nisu članice.

Videoivo i toma

"To je razvojna šansa Srbije", uveren je Nikolić, koji je naglasio da svaka od država regiona može biti lider u nečemu i vodi ka nekoj organizaciji, državi i grani.

"Sami nemamo proizvod za tržišta koja traže i veliki proizvod i količinu. Možemo samo svi zajedno", poručio je Nikolić, navodeći da je poljoprivreda naša izvozna i razvojna šansa, jer sve zemlje regiona imaju plodnu i zdravu zemlju, nisu se uputile na genetsku modifikaciju, i zato treba proizvod, ulaganja i bolju organizacij.

Predsednik Srbije je kazao da nije od onih koji se žale na monopoliste, jer smatra da ne treba zaustavljati one koji proizvode mnogo i zapošljavaju puno.

"Malom usitnjenom proizvodnjom nećemo daleko stići", konstatovao je Nikolić, pozivajući učesnike skupa na saradnju.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je kazao da je zadatak političara da osiguraju dobar kvalitetan život građana, a to je moguće uz kvalitetne privrede.

On je ukazao na to da region zaostaje za EU, za mnogima zemljama Unije, pa i za prosekom, i da je zajednički zadatak da učinimo sve da dostignemo visoke standarde koji postoje u EU.

"Očigledno da u tome imamo poteškoće, nasleđene slabosti, koje sami ne rešavamo, ali poneki put postoje i politički razlozi zbog kojih ne preduzimamo potrebne mere. Činjenica kako imamo kompatibilne privrede, dopunjujemo se, otvaraju perspektive koje bez saradnje ne bi postojale", ocenio je Josipović.

Hrvatski predsednik je rekao da su energetika, prehrambena industrija i poljoprivreda sektori u kojima je moguće biti uspešniji, uz zajednička iskustva.

Međutim, on je napomenuo da postoje politike koje saradnju privrednika tretiraju kao nešto loše, čemu treba jasno reći da nanose štetu svojim ekonomijama.

"Ne podržavajući nijednog političara i stranku, podržite politike koje vode saradnji. Samo zajedničkim naporom možemo učiniti da naši postupci budu što bliži evropskim", poručio je Josipović.

Predsednik Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da kapital traži stabilnost i sigurnost.

"Moramo garantovati političku stabilnost i sigurnost investicijama", naglasio je on, navodeći da je neophodno privući strani kapital, ali da je za to neophodna i bolja infrastruktura, jer sa ovakvom ne možemo valjano funkcionisati u Evropi.

Izetbegović je ukazao na to da je u BiH 50 odsto neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta i da tačno toliko zemlja uvozi poljoprivrednih proizvoda.

BiH, prema njegovim rečima, može regionu ponuditi energiju.

"Imamo 35 odsto iskorišćenog hidropotencijala, a manje od toga iskorišćenog termopotencijale. Sama BiH sa svojim rekama i rezervama uglja može zadovoljiti potrebe regiona za jedan duži period", zaključio je Izetbegović.‚

Predsednicima država regiona privrednici su u kratkim dvominutnim prezentacijama izneli zajedničke zaključke o problemima i mogućnostima saradnje, najpre u oblasti hrane, pića i energetike, do kojih su danas došli u okviru tematskih radnih stolova.

Privrednici su prethodno razmatraili i stanje u sektoru turizma, transporta i logistike, građevine, zdravstva i farmacije, ICT i usluga.

Potpredsednica Agrokora Ljerka Puljić rekla je da su veliki potencijali tradicionalne jake prehrambene industrije u regionu još neiskorišćeni, i to pre svega u poljoprivredi koja je još nekonkurentna, nekonsolidovana, relativno fagmentirana, a izlaznost na treća tržišta je slaba.

Prema njenim rečima, politika može podržati konsolidaciju tog sektora i jačanje infrastrukture, a privrednici su predložili i zajednički projekat za odbranu od poplava.

Predsednik uprave Petrola Tomaž Berločnik kazao da je sigurnost snabdevanja energentima najvažnija, dodajući da nijedna država regiona ne može sama to da uradi.

Problemi u tom sektoru odnose se, između ostalog, na to što su investicije u energetske objekte u regionu u poslednjih 20 do 30 godina bile male, pa je ona u lošem stanju i neefikasna, ukazao je Berločnik.

On je dodao da zemlje regiona imaju poteškoće i u primeni standarda EU kada je reč o smanjenju emisije CO2, energetskoj efikasnost i obnovljivim izvorima energije.

Učesnici skupa iz oblasti energetike predložili su i da se u septembru sastanu ministri energetike regiona kako bi najpre definisali zajedničku strategiju, a potom prešli na nacionalne energetske strategije.

Organizatori su predočili i istraživanje koje između ostalog pokazuje da žitelji regiona čine pet odsto stanovništva EU, a naprave jedan odsto evropskog BDP-a.

Samit 100 biznis lidera regiona uspešno je dosad održan u Srbiji i Crnoj Gori, a pokrovitelj ovogodišnjeg je hrvatski predsednik Ivo Josipović.

Organizatori Samita su Hrvatsko udruženje poslodavaca, Atlas Fondacija, Srpska asocijacija menadžera i Udruženje Manadžera Slovenije, a jedan od medijskih partnera skupa u Cavtatu je i Novinska agencija Tanjug.