"Sudbina Golog otoka ne sme biti rešavana na komercijalnim kriterijima, lišenim spoznaje da su baš na tom mestu hiljade logoraša svoje kazne izdržavali u nehumanim uslovima, izloženi sadističkim maltretiranjima, kojima su mnogi i podlegli. Naša društvena, kao i obaveza naše države, je urediti Goli otok kao memorijalni centar, a nikako kao mesto razonode ili nekontrolisane privatne inicijative", piše to udruženje u otvorenom pismu koje je uputilo predsednicima države, Vlade i Sabora, ministarki kulture, Državnom uredu za upravljanje državnom imovinom i medijima.
"Jesmo li spremni vlastitu prošlost i žrtve staviti na javnu rasprodaju?" pita udruženje i ističe da je odluka Državnog ureda donesena bez javne rasprave, konsultacija i uključivanja svih zainteresovanih subjekata.
Udruženje predlaže da se razmotri i mogućnost da se spomen područje realizuje kao regionalni projekt, budući da je Goli otok bio "logor kroz koji su prošli pripadnici doslovno svih naroda i narodnosti ondašnje Jugoslavije", prenosi Hina.
Udruženje veruje da bi se tako postiglo izdašnije sufinansiranje EU kroz Program "Evropa za građane", uokviru aktivnosti "Kultura sećanja".